четвртак, 17.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Липов лад у Отави

Стари Словени су садили липе свуда где би се настанили верујући да ће их чувати од зла и урока, а једна мала заједница људи из бивше Југославије, испод једне липе у Отави, направила је своју оазу мира.
Липов лад, одмориште за "југовиће" у Отави (Фото Ж.К.)

Стари Словени су обожавали Липу, свето словенско дрво. Приносили су јој жртве и под њом изводили обреде. Кад су би напуштали своју стару домовину, Словени су садили липе свуда где би се настанили  верујући да ће их чувати од зла и урока.

Тако су се и наши људи из бивше Југославије, који су после ратова деведесетих стигли у Канаду, традиционално повезали у већу заједницу. Породице сложно, без обзира на веру, годинама заједнички живе у Секвоја зградама, у Твајфорд улици у Отави, у Канади.

Заједничко дружење започело је негде 2005. године када је Божидар Самарџић са породицом у овај кварт. На његову иницијативу направљена је прва клупа за разговор, где су људи после напорног рада у фирми, почели да долазе, разговарају и да се друже.

Дружење под канадском липом (Фото Ж.К.)

Многима се ово свидело па се екипа, Божо, Владо, Љубо, Дане и Боро латили посла, рашчистили су простор од десетак квадрата испод једне велике канадске липе, која им је пружала хладовину.

Кад су очистили терен, наравно следећи предлог је био да се инсталира роштиљ са ражњем, сачом, јер то је део нашег фолклора без кога се тешко може замислити дружење. Један пријатељ је добро разумео њихове активности па је сложној заједници поклонио леп сеник. Тако је покривен повећи простор око липе.

Жене су вредно кренуле да улепшавају околину цветним баштицама. Од раног јутра дружење почиње кафом уз разговоре, договоре и садњу цвећа и зеленила.

Зимски украси на Липовом ладу (Фото Ж.К.)

Једног јутра, на зиду испод липе, посетиоце је сачекала лепо исписана порука: „Липов лад - кутак за душевни мир".

Мир нам пружа дрво липе, са својом богатом крошњом уз хлад, али онако безмирисна нас враћа у канадску стварност, док су наше липе опојног мириса и медоносне.

Дружећи се испод њене крошње, покушавамо да пренесемо део завичаја, частећи се изванредним домаћим колачима и другим специјалитетима по старим рецептима наших бака. Сви ти укуси и звуци завичаја се протежу уз песму и сетне звуке хармонике нашег комшије Мите. 

Липов лад има и свој натпис (Фото Ж.К.)

Забавна су окупљања за дан пролећа на Чумбуриаду (Зеница), надметање у боћању, рођендане у комшијским породицама као и заједничко дружење за Дан Канаде, са комшијама припадницима других нација из Европе, Азије, Африке и Латинске Америке.

Неколико амбасадора је уживало у хладу липе. У Липовом ладу су гостовали познати, глумци, певачи и гуслари, певала је група „Крила завичаја”. Све је то приближавање завичаја уз топло и несебично људско окружење. 

Највредније у Липовом ладу је осећај солидарности комшија и спремност да се помогне кад затреба, али и да се за сваки радостан догађај наздрави уз „домаћи шампањац”".

Живана Костић, Канада

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари47
b464c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ralence
Сада ми је јасно зашто је мој Деда Огњен засадио три Липе испред своје куће на које смо се као мала деца пењали а после нисмо могли да се сиђемо доле. Баба је увек скупљала жути цвет липе који је сушила и од њега правила чај у хладним зимским данима.
Pavle
Nikako da se izlecimo od jugoslovenstva...
Бранислав Станојловић
Фирма преко пута моје школе није била писана ЛАТИНИЦОМ!
Саша Микић
@Драган П. Термин ''Србијанац'' потиче из Аустријског, касније Аустроугарског царства да би се направио раздор и одвојили ''њихови'' Срби и Срби из Србије. Потврда томе је и демарш који је стигао на адресу краља Милана, када је проглашен за ''српског краља'', иако је окрунисан уз сагласност Аустроугарске, да може само да се назове ''србијанским краљем'', јер другачије полаже право и на Србе из Царства. Нађите ми када је неко из Србије, пре помињања у Вуковом речнику, називао себе Србијанцем?
Драган П.
Краљ Милан је крунисан 1882, пола века након што је појам "Србијанци" бележен. Тадашња Србија није смела да претендује да буде држава свих Срба, као данашња, па се данас може и мора говорити "српски председник", а не "србијански председник". Слично је са појмом Војвођани, што је територијална одредница за људе из Војводине. На последњем попису неки су покушали да га злоупотребе, па су се изјашњавали као Војвођани по националности. И шта сад, сви треба да прекинемо да користимо реч "Војвођани"?
Драган П.
Зашто је битно да буду пре Вука? Да ли Вук и оно што је уследило после њега није важно? Такође, да ли су Срби који су живели ван Србије током 19. века били мање вредни? Осим Вука, у Србији га је користио и прота Матеја, који сигурно није био србомрзац. Термин је већином употребљаван од стране Срба ван Србије, сигурно не због њиховог непријатељства према Србији. Термин не потиче из А-У. Као што рекох, А-У га је тек касније усвојила и злоупотребила (она је и настала касније, тек 1867)
Srbin na vezi
Zoran Ćirjaković: "termin "srbijanac" je zločinačka terminologija".
Драган П.
Значи, по вама је исправно рећи "Срби и Црногорци", чиме се Црногорци издвајају у нешто посебно у односу на Србе, а злочин је рећи Србијанци и Црногорци, чиме се само прави разлика по месту живљења истог народа, Срба? Занимљиво. То је чисто антисрпско размишљање. Кад већ преносите Ћирјаковићеве речи, зашто не кажете да је на самом почетку тог свог излагања навео: "Србијанац је реч која се некад употребљавала да означи Србина из Србије". Погрешио је, тај термин се и даље користи у истом значењу

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља