Због заустављања спољнотрговинске размене с Великом Британијом најугроженији су извозни послови компанија „Купер тајерс” из Крушевца и „Сирогојно” из Ужица, изјавила је руководилац Центра за Европу у Привредној комори Србије Марица Видановић.
Она је рекла како је до проблема са извозом у Велику Британију довело повећање царина од 1. јануара када је та земља изашла из ЕУ, а да се постизање билатералног трговинског споразума очекује у првом кварталу ове године.
„Наш водећи извозни производ су аутомобилске гуме за које су царине повећане на 10 одсто и замрзнуто воће за које су царине од 12 до 14 одсто, па чак до 20 процената, у зависности од тога о ком воћу се ради. Када је реч о увозу из Британије, просечни раст царина је од 10 до 30 одсто. То је утицало да компаније обуставе трговинску размену, ишчекујући дефинисање трговинског билатералног споразуме и регулисање спољотрговинског режима”, рекла је Видановићева.
Додала је како се српски извозници суочавају и са растом трошкова транспорта.
„Привредници нам се жале да имају проблем са царинским процедурама, и њихова роба стоји на улазу у Велику Британију неколико дана. Комора је ургирала код надлежних министарстава која учествују у процесу преговарања, тако да постоји одређен период усаглашавање текста споразума и надамо се да ће то бити усаглашено у што краћем року.
Према нашим незваничним информацијама то је први квартал 2021. године”, навела је Видановићева у изјави за Танјуг.
Подсетила је да је, према подацима Републичког завода за статистику у новембру 2020. Србија имала суфицит у размени са Британијом од 47 милиона евра, и додала како застој због непостојања споразума са том земљом након њеног изласка из ЕУ може угрозити такве резултате.
„То доводи у питање позиције наших извозника које су они дуго година стицали на британском тржишту, затим конкурентност, а свакако се одражава на будуће стратешке одлуке које компаније треба да донесу”, изјавила је саговорница из ПКС-а.
Велике притужбе, додала је Видановићева, комора добија од компанија које су много инвестирале у Србији, а сарађују са Великом Британијом, јер се поставља питање кумулације порекла њихових производа.
Објаснила је да се то односи на питање како ће се сада дефинисати порекло робе ако се сировина увози из Британије, а онда готов производ извози у друге земље ЕУ.
„Највише је погођена компанија 'Сирогојно', која има потписан уговор с трговинским ланцем 'Теско', коме је извезла робе прошле године за 14 милиона евра. Њихове комплетне испоруке су стопиране, што доводи у питање даљу сарадњу, а онда ће можда британски купци да се окрену другим добављачима из земаља које не морају да плаћају царину”, рекла је Видановићева.
Као други пример навела је фабрику аутогума у Крушевцу америчке компаније „Купер тајерс” која је за ову годину планирала повећање производње од чак 40 одсто.
Цена њихових производа је изузетно скочила због трошкова извоза, па је тако ова инвестиција угрожена.
Председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић рекао је Танјугу да због ових дешавања није угрожена производња малина, већ само извоз у Британију поменуте компаније „Сирогојно”.
„Није угрожен извоз малине у Велику Британију, већ профит појединих извозника. Да постоји проблем са извозом малине не би се толики инострани купци сјатили у Србију као никад до сад, па чак и Пољаци купују, а једни су од водећих произвођача”, рекао је Радовић.
Он је оценио како застој извоза на британска острва не представља велики проблем.
„Велика Британија јесте купац, али нису то огромне количине. Ту су Француска и Немачка, ново тржиште Турска, Јапан, велики број земаља у Европи и свету који не питају пошто је, само да добију малину. Тај извозник што се огласио вероватно је имао уговоре од 450-500 динара по килограму, па му не одговара да плати 20 одсто царине. Неће да продаје по 350-400 динара. Можда му то не одговара, па плаши нас да не иде малина да обори цену. Плаши мечку решетом”, закључио је Радовић.
Председник Асоцијације малинара је додао да произвођаче више брине то што су извозници тек исплатили род из 2019. године, и да неће имати довољне количине малине за извоз да покрију откуп прошлогодишњег рода.
