Ове недеље сви путеви су водили у Москву јер је на неколико нивоа Русија избила у центар пажње. Прво, Наваљни је из затвора наставио да ради на томе да Путин наследи реноме Борџија, пошто не успева да савлада бескрупулозни нагон за тровањем противника.
Потом, Немци више нису издржали оптуживши председницу Европске комисије, своју бившу министарку одбране, Урсулу фон дер Лајен да је „зезнула ствар”, оставивши Европљане без довољне количине вакцина. Тек пошто се испоставило да су вакцине могле да се набаве на време да им се нису пребројавала крвна зрнца и да су Немце у организацији претекли неки на лошијем гласу – „спутњик ве” је изгледа пробио европске идеолошке баријере, а канцеларка је признала да ноћима не спава.
Немачки заменик премијера и министар финансија Олаф Шолц је у понедељак увече на састанку кабинета скинуо кравату и рекао да је набавка вакцина била „чисто с...”. Социјалдемократа је витлао краватом и беснео, а када је поименице прозвао Фон дер Лајенову (која је одбила да се појави у Бундестагу и одговара на питања немачких посланика о хаотичној ситуацији с вакцинама) – Меркелова га је прекинула.
МАКРОНОВ САЛТО: А онда је Макрон променио мишљење о „Северном току 2”. Додуше не због Русије него због себе, размишљајући да ли је вредно жртвовати спољнополитички престиж због цевовода и погоршати односе с новим америчким председником. Прво се у уторак солидарисао са немачким либералима и „зеленима”, рекавши да би требало обуставити градњу руског цевовода, а онда је три дана касније, када је канцеларка отворила преговоре с Американцима, схватио да њени политички дани још нису одбројани и да друга по снази европска сила тешко може да избије на прво место. Каже да је разумео став немаче владе да је гасовод прелазна варијанта ка зеленој енергетској политици.
Али економски пројекат са политичким последицама није завршен. Американци су са Немачком ушли у преговоре, условљајући градњу новог крака гасовода несмањеним испорукама овог енергента преко Украјине. Меркелова предлаже увођење сигурносног прекидача, што Русима не значи много као решење, али им обезбеђује додатно време за завршетак пројекта вредног 11 милиона долара. Јер да је гас неометано ишао преко Украјине, не би се ни упуштали у скупи и политички изазовни пројекат по дну Балтичког мора. Немачка под утицајем САД сада тврди да ће „механизам за искључивање” избацити употребу гасовода као средства руског притиска на Украјину – што Русију ставља у позицију онога ко трпи притисак. Међутим, председник Франк Валтер Штајнмајер сматра да је енергетска спона Европе и Русије последњи мост међу њима и да га не би требало рушити.
БЕРЛИНСКИ ПАЦИЈЕНТ: Шта ће све бити услови да се тај прекидач искључи, а последњи мост сруши – још није сасвим познато. Свакако су на столу санкције због случаја Наваљни који је сада главна полуга у трансатлантским односима. Немачка је и даље спремна да настави са увођењем санкција Русији, али истовремено тврди да треба држати отворене канале комуникације с Русима.
Тако је шеф европске спољне политике Жозеп Борељ, после првобитног одлагања, ипак отишао у РФ. Разговори у Москви су били ред немилосрдних констатација па ред преговора. Недостатак нормалности између Русије и ЕУ највише смета руској страни, што прећутно подразумева констатацију да превише зависе од америчких потеза. За Брисел, с друге стране, случај Наваљни је спустио ниво односа на најнижу тачку. Али им требају вакцине и гас.
Према истраживањима невладине агенције Левада, ниво подршке Руса према Наваљном је остао непромењен у односу на месец дана после наводног прошлогодишњег тровања: садашњих 19 одсто у односу на септембарских 20 одсто. Али је зато хибридни рат на руским улицама повећао ниво негативног става према њему: сада је 56 одсто у односу на претходних 50 одсто.
ПРЕОПТЕРЕЋЕЊЕ: То, наравно, ништа не значи у намери амирчке администрације да натера Русију „да плати” за цео спектар злонамерних активности. При дословном цитирању америчког саветника за националну безбедност Џејка Саливена то укључује ометање америчке демократије, тровање грађана на европском тлу хемијским оружјем, плаћања Талибанима да убијају америчке војнике у Авганистану, хакерске нападе... Џозеф Бајден је најавио промену америчке спољне политике коју хоће да врати у време Барака Обаме, али без „ресетовања” односа са Москвом. Хилари Клинтон и Сергеј Лавров су 2009. притиснули тастер на коме су Американци хтели на руском да напишу „рестарт”, а у ствари су написали „преоптерећење”. Лавров се само осмехнуо, објаснивши грешку – и притиснуо црвено дугме.
