Египат и Израел били су први протагонисти рушења арапско-јеврејских баријера, али од 1978. никада нису одмакли даље од хладног мира. Како су Уједињени Арапски Емирати и Израел за само пет месеци од успостављања дипломатских односа стигли до тачке необично присне срдачности?
Откако је у септембру, уз посредовање Америке, потписан Аврамов споразум о нормализацији односа, Израел и Емирати као да су отворили трку ко ће више допринети сарадњи и снажењу нове антанте. Више од 50.000 Израелаца путовало је за Емирате, а израелски председник Рувен Ривлин позвао је престолонаследника Абу Дабија шеика Мухамеда бин Зајед ал Нахјана да посети Израел.
Сарадња која је последњих година била дискретна, наједном је експлодирала. Шефови дипломатија две земље заједно су у Берлину обишли меморијал Холокауста, а онда је кренуо бизнис који је само у прва два месеца процењен на милијарду долара. Међу првима је био споразум са Израелом око дијаманата, а Дубаи би да прошири сарадњу и на друго драгоцено камење и метале, с амбицијом да постане водећи у свету. И други израелски бизнисмени похитали су приватним авионима. Дочекала их је добродошлица на хебрејском, а од тада су вести о склапању послова готово свакодневне јер није реч само о тржишту УАЕ, већ и о порталу за арапски свет који је и даље одсечен од Израела.
Емирати не скривају апетите за израелском технологијом. Министарство за енергију и инфраструктуру разматра сарадњу са израелском компанијом „Мекорот” о заједничким пројектима који се тичу пустињске пољопривреде, иригације и десалинизације. Бизнис самити. Банкарска и инвестициона сарадња. Процењује се да ће вредност међусобне трговине убрзо достићи пет милијарди долара.
Израелцима се нуде зоне слободне трговине и лучке услуге у Дубаију. Крајем јануара инвестициони фонд из Емирата најавио је улагање стотина милиона долара у пројекте обновљиве енергије у Израелу. Успостављени су контакти поштанских сервиса и потписани споразуми медијских организација. Разматра се сарадња у области медицине и фармакологије, чак и заштите угрожених врста. Израелске експерти сада штите палме по Емиратима од заразних инсеката.
Ресторани нуде кошер храну, а воће и поврће из Израела већ је на тезгама пијаце у Дубаију. Крофне из Абу Дабија биле су хит у Израелу током прославе јеврејског празника Хануке. У децембру је у Дубаију потписан меморандум о сарадњи две фудбалске асоцијације, све у присуству председника Фифе. Један члан краљевске куће из Дубаија намерава да купи фудбалски клуб Беитар Јерусалим, што би био необичан симбол романсе имајући у виду да је реч о клубу који је деценијама одбијао да прими арапске играче, а његови навијачи су познати по расизму, хулиганству и подршци десничарској странци Ликуд.
Хиљаде израелских туриста нагрнуле су на молове и плаже Дубаија и Абу Дабија, где су им одмах понуђене раскошне виле за изнајмљивање на обалама Персијског залива. Ортодоксним Јеврејима организују се свадбе, док израелски диск-џокеји миксују музику у чувеном хотелу „Бурџ калифа”. Емираћани поносно праве селфије по Јерусалиму.
Авио-компаније из УАЕ више не пропуштају летове за Тел Авив, а „Ел Ал” има чак 14 летова недељно за Дубаи. Многи Емираћани уче хебрејски. Свакодневне сцене туризма снажне геополитичке тежине.
„Заједно можемо толико тога да учинимо, небо је граница”, изјавила је заменица израелског генералног директора за економске послове Јеал Равија Задок, која је предводила делегацију више од 200 компанија на недељи технологије у Дубаију. Дипломатски споразум омогућио је не само неочекивано брзо успостављање партнерских односа, већ и необично блиско савезништво. Израел је успевао да успостави коегзистенцију са Египтом и Јорданом, али изгледа да је у Емиратима нашао првог искреног пријатеља међу арапским и муслиманским државама.
Нормализација са Каиром и Аманом била је мотивисана спречавањем неког новог ратног сукоба и резултирала је „хладним миром”. Сарадња са Абу Дабијем је неупоредиво шира, можда и зато што Израел и Емирати никада нису ратовали. Али, нова блискоисточна блискост има и своју жртву: Палестинце. Већина арапских држава држала се принципа мировне иницијативе из 2002, потврђене 15 година касније, да је предуслов нормализације са јеврејском државом прекид израелске окупације, која траје од рата 1967, и формирање независне палестинске државе на тим територијама, са источним Јерусалимом као главним градом.
Емирати су прекршили тај принцип, па Бењамин Нетанијаху не одустаје од идеје анексије трећине окупиране Западне обале, коју је колонизовало пола милиона јеврејских насељеника. Под снажним притиском администрације Доналда Трампа, Емиратима су се убрзо придружили Бахреин, Судан и Мароко. Израелски премијер може да ликује: добио је мир са четири арапске земље, а да није морао да направи ни минималан уступак Палестинцима.
Емирати по Сирији фаворизују побуњенике који су за сарадњу са Израелом, а спекулише се да Абу Даби интензивно покушава да и председника Башара ел Асада убеди да потпише мировни споразум с Израелом. Биће то сизифовски посао, мада се Дамаск – најближи савезник највећег израелског непријатеља, Ирана – необично уздржао од оштрих критика нормализације коју су Палестинци називали арапском „издајом”.
Нема сумње да је заливско приближавање Израелу, које је Трамп подстицао и награђивао, мотивисано супротстављањем режиму у Техерану и ширењу његовог утицаја по Блиском истоку, али УАЕ имају и своје регионалне амбиције, о којима не сведоче само израелски туристи.
Емирати желе статус регионалне војне силе, што је потврђено током рата у Јемену и ангажовањем у конфликту у Либији. Једна од последњих одлука које је Трамп потписао тиче се продаје 50 најсавременијих америчких ловаца Ф-35, вредних 23 милијарде долара, и 18 дронова високе технологије. Од Швеђана се за милијарду долара купују два шпијунска авиона.
Мирењем са Израелом престолонаследник Абу Дабија ствара слику регионалног миротворца. Шеик Зајед верује да блискост са Израелом доноси и много боље односе са Вашингтоном. За почетак је пуштено да новац говори.
