четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.02.2021. у 20:22 Љиљана Вујић

Ко је „обешчастио” Нобела

Циници би рекли да, уз НАТО и СЗО, није само номинација Трампа за награду за мир ван сваке памети, а ту су и лауреати за које се без устручавања каже да су учествовали у ратним злочинима
Међународној кампањи за укидање нуклеарног оружја награда је додељена 2017. године (Фото EPA-EFE/Martial Trezzini)

Постало је незамисливо дискутовати о Нобеловој награди за мир, а не оспоравати њене лауреате, али је, с ким другим неко с Доналдом Трампом, полемика добила нову димензију. Човек који га је кандидовао за ову награду (чија се некада немерљива вредност лагано утапа у новчани део од милион евра), сада захтева да његов фаворит и потенцијални миротворац буде дисквалификован. Норвешки посланик Кристијан Тибринг-Једе каже да је предлог био оправдан због напретка у нормализацији односа на Блиском истоку захваљујући Трампу. Али поразило га је то што је понашање његовог кандидата након изборног пораза било „такорећи ментално нестабилно”.

Можда је ово покајање позитиван помак. Боље да се говори да неко није достојан овог признања пре, него, како је то случај, након што га понесе. Саботирање Трампа у овом избору од стране оног ко га је предложио не искључује нужно да се и о овогодишњем лауреату, који ће бити познат у октобру (предлагање кандидата траје до 6. фебруара), неће зборити с негодовањем. То је у неку руку постало традиција. Негодује се и због тога што је Барак Обама добио награду за мир. Ко би рекао да ће се то збити након онакве популарности коју је уживао у очима света опчињеног маркантношћу првог афроамеричког шефа Беле куће, који је Нобела добио свега девет месеци по ступању на власт. Касније је војно интервенисао у Либији и Сирији, а његова администрација трошила је на нуклеарно оружје више од оне у хладном рату под Роналдом Реганом.

Мајкл Помпео не одустаје од тога да Трамп треба да добије Нобела јер је промовисао арапско-израелски мир, па је твитнуо ову мисао у јеку седнице на којој се разматра опозив његовог шефа. Тако су Американци у овај догађај увели самопромоцију.

Милијардера одбору нуди и Швеђанин Магнус Јакобсон – јер је постигао споразум између Србије и Косова, али, што би Трамп рекао: „Могао бих да добијем Нобелову награду за мир по више основа, али то се не неће десити јер је све то намештено”. У том случају, ваља поменути и да су неки од кандидата руски председник Владимир Путин, његов архинепријатељ Алексеј Наваљни, Светска здравствена организација и, наравно, млађана Грета Тунберг (трећи пут).

Не звучи само номинација Трампа као антитеза здравом разуму. Није мало оних који би то рекли и за својевремену кандидатуру НАТО-а, Европске уније, Уједињених нација и тадашњег генералног секретара Кофија Анана.

Аунг Сан Су Ћи и Трамп бацили су у сенку Путина, кога је предложио руски писац Сергеј Комков, и опозиционара Наваљног, кога је на списак ставио бивши пољски председник Лех Валенса. Вођи отпора комунистичком режиму и нобеловцу (1983) допада се храброст Наваљног да обелодани корупцију, брани политички плурализам и пружи отпор руском режиму.

Ових дана, у јеку новог пуча у Мјанмару, поново се оспорава то што је „Дама из Рангуна” 1991. примила ову награду. „Свету” Аунг Сан Су Ћи, јунакињу доба у којем је заслужила признање, критикују због пасивног понашања у вези с прогоном Рохинџа. То је навело готово пола милиона људи да потпишу петицију којом траже да јој се одузме Нобел.

Спорно је и признање које су поделили Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин. Није само Арафат, који је сматран терористом, био проблем. Говорило се да је Перес „обешчастио” Нобела јер је бранио напад на школу у Гази, у којем је погинуло четрдесетак људи. Прашина се дигла и кад је награђен Хенри Кисинџер, који је био уплетен у операцију „Кондор” и бомбардовање Камбоџе.

Да ли су Нобела „обешчастили” лауреати или су га изневерили они који су их бирали?

Комитет не мора сваке године да додели признање ако нема заслужних. Такође, лауреати не предлажу сами себе, а нико не може бити на нивоу нереалних очекивања. Тешко да је одбор за доделу Нобела рачунао с тим да ће Обама окренути наглавачке међународну политику.

Уосталом, ако је лауреат Марти Ахтисари, познат по беспоговорној одбрани интереса САД (а нама поготову по Ахтисаријевом плану), ни Трамп не би био изненађење. Ваља поменути и заговорнике тезе да Трамп понајмање компромитује овај догађај, који постоји 120 година. У покушајима да се докучи у каквој су вези с миром у свету ови, али и бројни други кандидати и лауреати, чују се мишљења да Трамп макар није започео рат, за разлику од других америчких председника у готово 40 година. Опоненти кажу да би он био први који је награђен због нечега што није урадио, а не због неког дела (иако је номинован због залагања за мир на Блиском истоку и споразума Србије и Косова). Њихов аргумент руше они који с правом тврде да, ако је неко номинован због нечега што није урадио – онда је то Обама (предложен је свега 11 дана по ступању на власт), а награду је добио пре него што је нешто учинио.

Ипак, и Трампово нечињење је деловање. Било би лепше да ни Обама није нешто урадио, рецимо покренуо војну интервенцију у Сирији. Гледајући списак нобеловаца за мир, чини се да је боље подстицати претенденте на ову награду да ништа не чине. Прошлогодишњег лауреата, Светски програм за храну Уједињених нација у борби против глади, нико није оспоравао.

Коментари9
16e4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гордана Радојичић
Алфред Нобел је шведски хемичар који је синтетизовао динамит. Фонд од зарађеног новца је тестаментом оставио за доделу награда за изузетна остварења у свету науке. Савест прорадила. Од динамита се не зарађује на продаји лилихипа. У тестаменту нигде не пише да било који динар иде на миротворце. Па било би дегутантно. Толико “експлодинарих” људи у свету и толика отимачина њихових разорених станишта, награда су за купце динамита. Плус Нобел за најбољег. Трамп ту дефакто нема шта да тражи.
Demos Cratein
Тужно је то што Тадић и Дачић нису добили Нобела због тога што су постигли историјски споразум између ДС и СПС. Да није било тог споразума Србија данас не би била оно што јесте.
Гордана Радојичић
“А Бог, као Бог, само ћути и ...гледа.” Бећковић нам повремено јави да Он и даље гледа. Нема ни кога ни шта. Зато ваљда и ћути.
bata
nobel je obesčastio sam sebe dajući nagrade političarima koji je ni u snu ne zaslužuju.
Miroslav
Trampu pripada Nobelova nagrada, jer je jedini od nekoliko bivsih americki presednika, koji nije poceo ni jedan rat. Svi pre njega su okrvarili ruke svojim cinjenjem. Oni sto odlucuju, vratili bi ugled toj nagradi, ako je dodele Trampu.
Ivan
I onda je pozvao svoje pristalice u napada na Kapitol hil...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља