недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.02.2021. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

После прележане короне на преглед код кардиолога

Замор, болови у мишићима и леђима, главобоља, опадање косе, проблеми с видом и слухом, хронично запушен нос, сув кашаљ, гребање у грлу, осећај недостатка ваздуха могу бити присутни месецима након ковида
(Фото Pixabay/Myriams-Fotos)

Ковид 19 има изузетно девастирајући ефекат на срце и крвне судове. Ово системско инфламаторно обољење не само током инфекције већ и наредних месеци по престанку активности вируса доводи до тешких запаљења срчане кесе, срчаног мишића, поремећене коагулације с емболијом плућа, инфарктом срца и мозга. Борба против вируса је поготову отежана имајући у виду да сваког дана имамо нова сазнања о механизму његовог деловања, мутирања, а највећи проблем је сигурно недостатак квалитетних информација о томе како и зашто овај вирус неке особе убија, а неке поштеди односно који су то прогностички фактори од којих зависи преживљавање.

Др Небојша Тасић (Фото: лична архива)

Професор др Небојша Тасић, помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и председник Удружења центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога (ХИСПА), објашњава да погоршање најчешће иде у форми страшне цитокинске олује која за кратко време може довести до такозваног отказивања великог броја органа и смрти. Нажалост, и после прележане короне вирус месецима изазива разне проблеме у организму па болесници имају осећај дуготрајног умора, малаксалост, недостатак ваздуха, главобоље, лупање и прескакање срца, поремећај понашања и памћења...

– Замор, болови у мишићима, главобоља, болови у леђима, опадање косе, проблеми с видом и слухом, хронично запушен нос, сув кашаљ, гребање у грлу, осећај недостатка ваздуха и многи други симптоми могу бити присутни недељама па и месецима после прележане инфекције.

Посебно девастирајући ефекат је на крвне судове, срце и мозак па се ови болесници често жале на „притисак” и „прободе” у грудима, лупање и прескакање срца, повишен крвни притисак, вртоглавице, заборавност, трњење руку, ногу са честим последичним компликацијама у виду упале срчане марамице или срчаног мишића, инфаркта и шлога – појашњава наш саговорник.

Особа која је прележала корону треба да посети свог изабраног лекара и по потреби кардиолога ради адекватне процене свих нежељених ефеката које је овај вирус изазвао. Наш саговорник каже да ће кардиолог проценити тежину оштећења кардиоваскуларног система испитивањима која укључују и различите анализе крви, мокраће као и другу неопходну дијагностику. Честе контроле се препоручују и до шест месеци после инфекције, а у случају тежих компликација и дуже.

– Данас је скоро целокупна научна елита окренута проналажењу ефикасног лека и вакцине против ковида 19 што је разумљиво, мада је фокус делимично скренут с кардиоваскуларних и онколошких обољења која и даље убијају највећи број људи. Нажалост овај „паметан” вирус и даље заобилази препреке и активирањем имуносистема убија људе кроз „цитокинску олују”, а с друге стране разарањем кардиоваскуларног система доводи до тешких клиничких последица па велики број људи доживе несмртоносни или смртоносни инфаркт и шлог. Сматрам да је неопходно утврдити параметре предикције људи који имају велике шансе за смртоносни исход од ковида 19 и да их је неопходно максимално заштити вакцинацијом односно уколико то из неких разлога није могуће, адекватном изолацијом и терапијом – истиче др Тасић.

ХИСПА програм превенције, дијагностике и лечења болесника с прележаном ковид 19 инфекцијом обухвата читав спектар нефармаколошких и фармаколошких мера које су обавезно прилагођене сваком појединцу, односно персонализоване терапије. И поред бенефита у неким студијама витамина и минерала на болеснике с короном, попут витамина Це, Де, цинка, селена, др Тасић каже да лекари сматрају да болесници не треба да узимају витамине, суплементе и лекове на своју руку и да само доктор треба да их прописује.

– Ова инфекција веома често доводи до јаког замора и ограничења физичких активности људи. За време инфекције једна од најважнијих ставки терапије је одмор. Зато је неопходно да физичка активност после инфекције буде постепена и усклађена с тежином клиничке слике. Чак и особе с лакшом клиничком сликом које се убрзо осећају способним за спорт и друге физичке активности треба да се у прва три месеца уздрже од изразитог напора, а после тога да консултују лекаре ради процене способности организма за теже физичке активности – сматра др Тасић.

Управо су ХИСПА лекари, којих има 1.500 у 85 центара у седам земаља, праћењем савремених метода превенције, лечења и рехабилитације креирали програм рехабилитације болесника после прележаног ковида. Персонализованим приступом се креира лични програм опоравка болесника уз примену адекватне исхране, поступне и специфичне физичке активности, надокнаде витамина и минерала потребним суплементима и наравно применом потребних лекова.

О томе ће бити речи и на Трећем међународном конгресу „ХИСПА пут ка здравој будућности – свеобухватна и ефикасна контрола фактора ризика за кардиоваскуларне и цереброваскуларне болести”, који ће бити одржан од 25. до 27. фебруара у формату онлајн вебинара, а ако епидемиолошке прилике дозволе, и у форми такозваног хибрид конгреса.

Коментари1
90f90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срба, Велика Британија
Леп чланак, чак може да се нађе и понека реч на српском. Пледирао бих код респековане редакције Политике да не редукује апликацију лито-сербалних експресионизама, јер њихова инсуфицијенција утилизује плетору когнитивних конфузија.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља