среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Петао, патка и овца у балону

Аутор: Д. Д.понедељак, 30.06.2008. у 22:00
Балони се и данас могу видети како лете небеским сводом

Посматрајући лет птица, човек је од давнина сањао да се и сам вине у небеске висине. Међутим, ова жеља остала је неостварена све до осамнаестог века. Хенри Кевендиш је 1766. године открио водоник, гас за који је тврдио да има „негативну тежину”, пошто је лакши од ваздуха. Од овог научника потекла је идеја да би балони напуњени водоником коначно могли да омогуће човеку да полети. Ускоро су почела и прва испитивања, али први балон који је подигао путнике са земље није био пуњен водоником, већ се у њему налазио загрејани ваздух.

До открића ове летелице дошло је у Француској, сасвим случајно. У тренуцима предаха, браћа Жозеф и Жак Монголфје, синови власника фабрике папира, запазили су како се кошуља која се сушила поред њиховог камина подиже увис, иако нема ветра. Када су у камин убацили парчиће хартије, приметили су како су и они полетели увис пре него што су пали и сагорели. Закључили су да дим има снагу да подиже предмете и одлучили да направе сопствену летелицу.

Први балон браће Монголфје, конопцем причвршћен за тле, винуо се увис у пролеће 1783. године. Око ове летелице ширио се огроман облак дима: верујући да се у густом диму крије погонска снага, браћа су у подножју балона запалила врећу напуњену влажном сламом, вуном и старим ципелама.

Охрабрени успешним подизањем балона са тла, проналазачи су одлучили да следећу летелицу пусте да слободно лети. Нови балон завршио је неславно. Када се, после лета дугог око два километра, приземљио, уништили су га француски сељаци уплашени необичним предметом који је пао с неба.

Пошто им је отац забранио да покушају да сами полете том „ђаволском справом”, први путници балона Жозефа и Жака Монголфјеа биле су животиње са њиховог имања: петао, патка и овца. Пошто је животињска посада преживела свој први лет, већ у јесен исте године у корпу балона, који је јаким ужадима био причвршћен за земљу, ушли су Жан-Батист Ревејон, Жиро де Вије и научник Жан-Франсоа Пилатр де Розије. Подигли су се увис и безбедно спустили, праћени одушевљењем окупљене публике.

Месец дана касније, браћа Монголфје одважила су се да покушају слободан лет балоном са људском посадом и затражила подршку краља Луја XVI. Владар је предложио да у овом ризичном подухвату учествују затвореници осуђени на смрт. Међутим, Жан-Франсоа Пилатр де Розије и маркиз Франсоа Лорен д’Арлан успели су да се изборе за почаст да се упишу у историју као први људи који су се одважили да полете и успешно окончали лет балоном 21. новембра 1783. године. Балон се тада уздигао око 150 метара увис, надлетео кровове Париза, праћен густим димом, и спустио се у винограду неколико километара удаљеном од места полетања.

Тек касније откривено је да балони лете захваљујући томе што је топли ваздух којим су испуњени лакши од околног ваздуха. Иако је од проналаска браће Монголфје прошло више од два века, а у међувремену су конструисане и друге, модерније летелице, балони слични њиховом и данас се могу видети како лете небеским сводом.


Коментари0
46a5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља