четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.02.2021. у 22:29 П. Р.
ПРОФ. ДР ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ ЗА „ПОЛИТИКУ”

Нема колективне кривице Бугара

Све балканске земље и народи имају перспективу само у општој слози и трајном миру, било је исувише ратова и проливене крви
(Фо­то Р. Крстинић)

Пре неколико дана Министарство спољних послова Бугарске упутило је ноту Србији због наводних изјава професора Факултета политичких наука др Драгана Симеуновића о Бугарима као злочинцима. С обзиром на то да је доста неуобичајено да се данас тако реагује на изјаву једног професора, као и на то да смо непрекидно засути разним изјавама историчара, публициста и политичара о историјским догађајима њихових и туђих народа и да то по правилу не наилази на службене реакције, затражили смо коментар од професора Симеуновића – о чему се ту, заправо, ради? „Веома ми је жао што се потпуно непотребно исполитизирала једна моја изјава о Топличком устанку који се догодио 1917. године на југу Србије и био једини успешан устанак на тлу Европе окупираном од стране Централних сила. Како је та изјава дата порталу који  је углавном намењен публици у Црној Гори у којој се не зна много о Топличком устанку, сматрао сам да треба навести разлоге за његово избијање”, истиче др Симеуновић.

Наводећи насиље над становништвом и присилну регрутацију као два основна разлога за побуну, Симеуновић напомиње да није рекао ништа ново, јер се ти разлози наводе већ цео век у историјској литератури.

„Да су тада припадници бугарских окупационих трупа, као и бугарске комите, чинили злочине над становништвом Србије  представља историјску чињеницу која и данас живи у свести људи из тих крајева. Међутим, никада нисам мислио да је за те злочине крив цео бугарски народ, нити ми је била намера да говорим о данашњим Бугарима и Бугарској. Зато ми смета што је цела ствар од стране бугарског министарства за спољне послове представљена тако да неупућени могу да помисле да ја, помињући злочине од пре сто година, кривим за њих и данашњи бугарски народ. Ово тим пре што никада нисам користио говор мржње приликом изјашњавања о ма ком народу, раси или религији, јер сматрам да колективна кривица није могућа и да је велика неправда оптуживати цео један народ због злочина које су извршили неки од његових припадника”, наводи наш саговорник.

„Једноставно, моје речи су истргнуте из историјског контекста који се искључиво односио на збивања у Првом светском рату, а додате су уз то и неке које уопште нисам изрекао, па сматрам да је цела ствар исконструисана тако да буде употребљива у дневнополитичке сврхе, како би се извршио притисак на нашу државу из мени недовољно познатих разлога”, додаје професор. Да је тако, подвлачи, сведочи и то што му је приписана функција руководиоца (непостојеће) државне агенције за националну безбедност, иако је говорио искључиво као приватно лице и као научник који се деценијама бави новијом српском политичком историјом. „Ако се, пак, мислило на Академију за националну безбедност као једну од високошколских институција на којима сам ангажован, онда се питам чему њено помињање јер у емисији није било речи ни о безбедности ни о образовању”, каже проф. Симеуновић.

Како подсећа, први део емисије био је посвећен његовим сећањима на Владету Јеротића, а други пројекту подизања споменика његовом претку Димитрију Беговићу који је био један од команданата у Топличком устанку. „Реч је о прегнућу Музеја Топлице у Прокупљу које је наишло на широко одобравање. Објашњавајући шта мога претка – комиту одваја у очима народа на југу Србије од осталих дванаест хиљада устаника, навео сам и то да је одбио да преда устаничку чету у замену за животе чланова његове породице које су заробили бугарски војници.

Чињеница је да су због тога припадници бугарске војске пред окупљеним мештанима живе спалили у једној појати његову трудну жену и четворо деце од којих је најстарије имало осам, а најмлађе две године. Ако се такав поступак не може назвати злочином, шта онда може да се квалификује као злочин?”, пита Симеуновић.

Саговорник „Политике” објашњава и шта мисли о понашању данашње Бугарске на Балкану, посебно када је реч о Србији и Србима? „Сматрам да све балканске земље и народи имају перспективу само у општој слози и трајном миру. Било је исувише ратова и проливене крви. Нисам за освете, ни личне ни државне, и присталица сам тезе да треба памтити, али и опростити. Имамо много разлога да са данашњом Бугарском гајимо што боље односе, али не по цену ревизије историје”, закључује др Драган Симеуновић.

Коментари33
8c402
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danilo
Termin "kolektivna krivica naroda" ne postoji. Inace bi zbog raznih zlocina i genocida u istoriji mnogi narodi bili osudjeni. Tim povodom, jasno je, da se na Haskom sudu sudi ratnim zlocincima i huskacima, a ne narodima.
Драган П.
Колективна кривица није могућа, није крив цео народ, све то стоји... Али, они су злочине из 1. поновили и у 2. светском рату, а поновиће их опет ако им се укаже прилика. Као и остале наше комшије. Толико о колективној кривици.
Danilo
Proslost ne treba zaboraviti, ali to je ipak istorija. Danas su nam vazni dobri odnosi sa susedima, sa svim susedima, to je nasa buducnost i buducnost nase dece i unuka.
Violeta
Prosle godine nasa vlast je odlikovala Borisova, a on je ipak posle stao na stranu Albanaca na KIM! Podrzavam pomirenje i gledanje u buducnost ali Bugari su nam nesigurni prijatelj, bar zvanicna politika a obican narod kao i svuda cesto se ne slaze sa pol. vrhom!
nikola andric
I Nemci su se pravdali na slican nacin: ''Wir haben es nicht gewusst'' (''nismo znali'') dok su njihovi propagandni filmovi pokazivli opste divljenje Hitleru. Kao i Bugari izgibili su tri rata i nista od toga nisu naucili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља