уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.02.2021. у 08:43 Душанка Станишић

Саборна црква поново доминира градом на Неретви

На звоник су постављена три сата, са старословенским, римским и арапским бројевима, које су донирала три Мостарца – православац, католик и муслиман
(Фото Радивоје Круљ)

Од нашег дописника

САРАЈЕВО – Безмало након три десетлећа, Саборна црква Свете Тројице у Мостару, срушена и спаљена до темеља у последњим ратним дешавањима у БиХ, поново доминира градом на Неретви и плени својим изгледом. Обнављање тог храма, саграђеног далеке 1873. године, који је био симбол Мостара, али и вишестолетног постојања Срба на том простору, почело је пре готово 11 година. Очекује се скори завршетак свих грађевинских радова, једне од три фазе обнове која у потпуности враћа предратни вањски изглед цркви која је, све до изградње Храма Светог Саве у Београду, била једна од највећих православних богомоља на Балкану.

До сада је за реализацију грађевинског дела пројекта потрошено више од четири милиона евра, а највећи део тог износа обезбедиле су владе Републике Српске и Србије. У досадашњој обнови цркве, започетој уз мото „Обновимо храм – обновимо Мостар”, учествовали су, и то са знатним износима, и многобројни донатори, различите вероисповести. Њихова спремност да помогну најбољи је доказ да Саборна црка постаје и симбол помирења, што потврђује и чињеница да су недавно на звоник постављена три сата, са старословенским, римским и арапским бројевима, које су донирала три Мостарца – православац, католик и муслиман.

Наставак радова, односно реализација друге и треће фазе пројекта (ентеријера и партера), тренутно је у застоју, делимично због опште епидемиолошке ситуације, а далеко више због недостатка финансијских средстава, без којих се, како то кажу у Српској православној цркви Мостару, не може ићи напред. Њихови погледи и даље су усмерени ка Београду, јер су убеђени да ће Влада Србије, упркос тешкоћама с којима се тренутно суочава, наћи начина да, поред већ раније уплаћених пола милиона евра, исплати и преостали део укупног износа (милион и по евра) који им је председник Александар Вучић обећао приликом последње посете Мостару.

Након разговора крајем прошлог децембра у Београду с представницима мостарских Срба, међу којима је био и мостарски парох Радивоје Круљ, премијерка Србије Ана Брнабић поручила је да је њена влада обнову цркве у Мостару „препознала као један од најзначајнијих пројеката” и да ће „наставити да подржава” њено „васкрсавање”, које има велики значај за српски народ, не само у Мостару, него у читавој БиХ”.

У разговору за наш лист, парох Круљ истиче да посла има још много, али и напомиње да без досадашње помоћи првенствено Србије и Републике Српске, као и града Мостара, верника свих вера, нација и опредељења, те других бројних донатора, не бисмо данас имали ни то што имамо.

„Сваког дана очекујемо потпуни завршетак грађевинских радова. Готово сам сигуран да ћемо тачку на прву фазу обнове ставити постављањем последњег крста на звонику. Након тога требало би да се пређе на унутрашње уређење, а да ли ће тако бити и када ће бити, тешко је у овом тренутку рећи, јер немамо новаца за почетак тако великог посла”, каже Круљ.

Уз огромну захвалност званичницима Србије и осећај великог задовољства што ће се у Мостару у догледно време поново чути звона са једне од највећих богомоља под јурисдикцијом СПЦ, парох Круљ као могуће донаторе помиње и владе Русије и Турске, јер су те две земље и 1873. године учествовале у изградњи цркве, која је касније срушена.

Последња литургија у Саборној цркви Свете Тројице, која је проглашена спомеником културе БиХ, служена је 1992. године. Половином те исте године, још непознати вандали прво су је срушили, а онда и запалили. Њеној обнови радују се сви Мостарци, Срби превасходно. Многи од њих у последње време воле да кажу како им изгубљену сигурност и осећај да су „своји на своме”, осим обнове храма, враћа и помисао да су на изборима у децембру, као конститутиван народ, напокон успели да, након готово 30 година, први пут изаберу аутентичне Србе који ће их представљати у локалној власти.

Коментари17
85f85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бинср
Бачене паре. Црте су повучене. Нема шта Срби да раде у Мостару нити Бошњаци у Бањалуци, Требињу. Нема повратка на старо. Та 4 милиона је требало поделити људима да започну свој бизнис. То је 100 породица по 40 хиљада евра, које би се извукле из беде и кроз две генерације постале домаћинске куће.
Bilbija
Ко сте Ви да људима бришете прошлост и креирате будућност? И још да у доба маски стављате на "савет" кринку наводне бриге за, како рекосте, бизнис? Шашаво, одиста.
Jablan
Vidio sam juče negdje na nekom portalu, neki Srpski predstavnik u Mostaru reče da je u nacionalnom interesu Srba da glasaju za HDZ-ovog kandidata za mjesto gradonačelnika Mostara.. Nemam reči da kažem kako nemam reči.
bibi
Bas jucer procitah pripovetku od Karl-Markus Gausa: Trebic, grad bez Jevreja. To je ceski grad sa najlepsom jevrejskom cetvrti u Evropi, koja je restaurirana novcima od eu. Nazalost tu ne zivi ni jedan Jevrejin, jer su svi poubijanu u II sv. ratu. Ovo me podseti na ovu crkvu u Mostaru i mnoge dzamije i katolicke crkve u bosansko-hercegovackim mestima u koje nece niko ici da se moli, jer su vernici pobijeni, proterani... Nazalost.
Neimar
Dovoljan je pogled o dve sekunde da se vidi da sadašnji tornjevi i centralna kupola crkve nisu u orginalnoj proporciji. A to je tanka razlika, između 19vekovno vešto izvedene kompozicije koja kombinuje neobarok i srednjevekovnu srpsku proporciju i neuspelog projektavanja van okvira standarda proporcije i estetike.
Juraj
Knjige, kompjueri,.. a ne zvona.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља