Докуметарни филм „Свет без граница – Јевгенија Јевтушенка” руског редитеља Александра Јакова који је са Дарјом Сидоровом и косценариста овог остварења, недавно је премијерно приказан у Москви.
Снимање поетско-филмске приче, у продукцији мoсковског „Театрона”, о једном од највећих руских и светских песника започето је 2013. године у Переделкину, у Јевтушенковој кући-музеју.
Горан Лазовић: На питање зашто je дошao болестан на моју промоцију, oдговорио је:„Да загрлим мог српског брата. Знате ли ви да сам ја плакао кад су бомбардовали Србију?”
Причајући о литератури и медицини, о италијанском неореализму и животним истинама, Јевтушенко, поред сећања на Хрушчова, Молотова, Пастернака и Солжењицина говори и о Београду, помиње Добрицу Ћосића, Емира Кустурицу, прича о распаду Југославије и бомбардовању Србије.
То је Јевтушенкова топла прича о Сибиру, о родном селу Зима, о тамошњим женама за које тврди да су његово најискреније огледало и најлепши портрет.
У овом филму, за који је музику урадио Игор Шапошњиков, појављују се Валериј Краснопољски, песник, и Марија Михајловна, уредник културне рубрике „Известија”.
А наш писац Горан Лазовић је у овом филму у кључној улози, јер Јевтушенко њему прича своју причу.
– Документарац је један од најлепших делова моје биографије. У тој причи обрео сам се, јер је то била Јевтушенкова жеља, и ја сам му је испунио, као и ону кад је тражио да му за Божић дођем у госте – открива Лазовић и напомиње да је Јевтушенка упознао као студент, а познанству је кумовао велики Андреј Вознесенски.
– Од Јевгенија сам, поред књига и савета, добијао понекад разгледнице и белоруска вина. Причао ми је о ноћном Београду, Неруди, јутрима у Чилеу, о једној Милени, водио ме у шумске шетње, учили смо се ћутању поред Волге, и на свако питање о Бродском, одмахивао би руком: „Немој о њему, да нас не чују његове песме!” Сећам се, у Москви минус 25 степени, снег до пупка, он је био у болници, а ја сам имао књижевно вече у Долгопрудном. Неко му је јавио, и он је дошао. Публика га је дочекала стојећи. Жанета Артутијан, директорка позоришта „Город” заплакала je од среће и рекла: „Добро нам дошли драги Jeвгениј Александрович, са вама је вечерас у наш град дошла историја!” На питање зашто je дошao болестан, oдговорио је:„Да загрлим мог српског брата. Знате ли ви да сам ја плакао кад су бомбардовали Србију?” – присетио се Лазовић неких њему драгих тренутака са чувеним песником.
Он поручује да ће филм бити представљен београдској публици када дозволе епидемиолошке мере. А у сусрет томе, ускоро ће из штампе изаћи Лазовићева књига „Планета Јевтушенко”. У њој су разговори које је Лазовић водио са Јевтушенком. Дело је обогаћено фотографијама које до сада нису објављиване. Међу корицама ће се наћи и Јевтушенкове песме. Предговор је написао проф. др Малиша Станојевић. Ликовну опрему урадила је Ирена Власова.
Јевтушенко је објавио стотиnак књига, превођен је на седамдесет језика, гостовао у 112 земаља, једна планета носи његово име, друговао је са Кастром, Кенедијем, Мерилин Монро, Фелинијем, неколико пута предлаган за Нобелову награду, Неруду звао братом, песме казивао пред 200.000 људи...
