петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.02.2021. у 19:09 Тања Вујић

Порески рај у срцу ЕУ

Од 120.000 страних предузећа регистрованих у Луксембургу, четири петине нису пријавиле ко им је власник
Велико војводство слови за други најпримамљивији терен за инвестиције, после САД (Фото EPA-EFE/Nicolas Bouvy)

Међународни трговци оружјем без трага на „Гуглу”, декларисани мафијаши са југа Европе, политичке партије са „тајним рачунима”, деца бескрупулозних мегапарајлија... власници милијарди „паркираних” у Луксембургу, поново морају да се мрште. Велико војводство већ се 2014. нашло у жижи глобалне пажње због разоткривене пореске болећивости према ћудљиво пробраној плутократији са све четири стране света. Ове седмице Луксембург је поново у центру пажње због веома опсежне међународне новинарско-финансијске истраге о мутном пореклу око 4.500 милијарди евра, баснословне суме новца који је тамо, приливом и одливом, прошао кроз рачуне локално регистрованих инвестиционих фирми у периоду од 1955. до 2020. године.

Истрага медијскоистраживачке групације „Опен лукс” (у којој су сарађивали „Монд”, „Соар”„Мајами хералд” и „Зидојче цајтунг”) о финансијском пословању у Војводству у претходних неколико година, поново упире прст у Луксембург. Поменута медијска истрага тврди да је државица која се простире на свега 2.500 квадратних километара у ствари глобална финансијска „црна рупа” за прање новца од Венецуеле до Индонезије, са успутним стајалиштима у Магребу, и на обе стране Урала. Званични Луксембург такве тврдње енергично побија. Било како било, након пореског мегаскандала из 2014. и на снажан притисак међународне јавности, а за њом и Брисела, Луксембург је ипак пристао да дигне руке од дела легендарне дискреције кад је о токовима новца реч.

Наиме, Луксембург је у марту 2019. формирао регистар свих активних фирми са адресом (макар и у облику поштанског претинца) у државици која слови за другу најпримамљивију дестинацију глобалних инвеститора, иза САД.

Дотични регистар са око 124.045 имена фирми постао је јавности доступан марта прошле године. Радознали новинари, невладине организације издашних буџета, сумњичави полицајци на две обале Атлантика, свако са своје осматрачнице, кренули од тада да завирују у Канцеларију за привредни регистар Луксембурга и на њен веб-сајт. Иначе, у тој канцеларији, задуженој за упис и испис фирми на територији Луксембурга, ради тек 59 запослених. Регистар је веома особен, закључили су брзо приљежни посматрачи.

Наиме, чешљањем по њему до миле воље, нешто се може сазнати једино ако знате име фирме или њену адресу у Луксембургу. Претрага са укуцавањем имена није омогућена. Додуше, Луксембург у формулару при уписивању страних „привредних субјеката” оставља могућност за уписивање имена лица које контролише 25 одсто пословања новопридошле фирме. Излишно је рећи да власници капитала и менаџери задужени за успешно кормиларење акцијама или пословима фирме нису баш редовно иста лица. Барем кад је о огромној игри реч.

Не посустајући у намери да сазна ко стоји иза инвестиција кроз Луксембург, које по новчаном обиму надилазе прилив страног пословног новца у Француској, Немачкој и Јапану, париски „Монд” подухватио се сизифовског посла. „Мондова” екипа латила се скидања докумената у вези са свим активним регистрованим фирмама у Луксембургу, доступних преко Регистра. Укупно 3,3 милиона докумената повезаних са више од 140.000 домаћих и страних фирми регистрованих у држави у којој је и седиште највишег суда правде Европске уније.

Налази, које је званични Луксембург сместа енергично демантовао, делују шкакљиво. Четири петине страних инвестиционих фондова регистрованих у Луксембургу није уопште пријавило име крајњег власника. Кајманска острва (70.000 становника), шеста су земља по броју фирми чије су „ћерке предузећа” уписане у Луксембургу. На том списку страних власника филијала у Луксембургу, оне регистроване на Британским Девичанским острвима заузимају високо десето место, Панама је шеснаеста домицилна адреса власника филијала у Великом војводству, док је Кипар одмах иза ње. Средином прошле деценије, Луксембург, карипско острвље, Панаму, Кипар (и још неке друге егзотичне дестинације) у међународној финансијској арени повезивало је само једно – оптужба за улогу међународног финансијског проточног бојлера, односно статус „пореског раја” за махере мегакалибра.

Званични Луксембург одлучно је порекао тврдњу да је тамошњи сектор инвестиционих фондова глобална финансијска „црна рупа”, јавио је Ројтерс.

Влада Луксембурга „делује у потпуности са свим важећим законима Европске уније и међународним правилима за борбу против пореских изврдавања и злоупотреба”, наводи се у званичном саопштењу.

Луксембург, наводи још влада ове земље, не нуди никакве повољне пореске режиме мултинационалним фирмама и дигиталним компанијама, које морају да се повинују истим правилима као и било која друга компанија у земљи. У међувремену, откако је Привредни регистар Луксембурга лане постао јавно доступан, почело је масовно исписивање фирми са тог шкакљивог списка активних привредних субјеката у Великом војводству.

Коментари2
e914a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djerdj Juhas
O da Bog da da i nasa Vojvodina bude takav raj !
dr Slobodan Devic
I sta ono rekoste, kako se postaje drzavljanin Luksemburga??

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља