Уз напомену да није гледао филм „Дара из Јасеновца”, будући да је премијера предвиђена за април, писац и издавач Владислав Бајац наглашава да може да коментарише само околности које у јавном дискусрсу прате овај филм од почетка његове номинације за „Оскар”.
‒ Имам принципијелан став да естетитку, која постоји у филму, као и у другим уметностима, не треба мешати са политичким ставовима. У овом случају имам утисак да се дешава управо то, да се политика превише уноси у разговоре о уметничкој творевини, за коју претпостављамо да поседује високе естетске критеријуме. Међутим, ако ти високи критеријуми нису испоштовани, а то још увек не знамо, због тога што филм још нисмо видели, онда је то друго питање. По свему судећи, на наплату је стигао цех из деведесетих година прошлог века, који смо стекли као наводни национ тлачитеља и поробљивача других нација. Тако смо изгубили место са којег бисмо посматрали сопствену историју, не можемо да је пратимо ни са последњег седишта, ни са балкона. Морамо наћи начин да се изборимо са том неправдом, са тим да је политика однела превагу у односу на уметност, али не треба да се бавимо пропагандом. Није праведно ни то што се на ИМДБ-у унапред гласало за овај филм и са српске и са хрватске стране. И ту се политика умешала, уместо оцене уметничког остварења. Наша култура заслужује објективан став и сви ми, који учествујемо у креирању јавних ставова, дужни смо да после гледања овог филма кажемо сопствено мишљење, па и по цену неких личних становишта. При свему томе, једини критеријум за оцењивање треба да буде уметнички ‒ истакао је Владислав Бајац.
