У Србији је у току прошле године издато око 13.000 дозвола за рад страним држављанима, а највећи део њих запослили су послодавци у Београду. Инострани радници Ипак, на грађевинским пројектима тренутно ради и око 2.500 страних радника из Турске, Северне Македоније, Пакистана, Украјине и Румуније, међу којима има и оних који раде на црно, открива Горан Родић, потпредседник Привредне коморе грађевинске индустрије Србије.

Реч је углавном о радницима који су неквалификовани и на градилиштима обављају просте физичке послове, преносе материјале или копају, а дневнице су им ниске и своде се на неколико евра по дану или само на топли оброк.

– Њима се и то исплати јер у земљи из које долазе немају ни толико, а послодавцу јер не улаже ништа у таквог радника. Обучи га за два-три сата и то је то. На тржишту Србије ионако нема довољно домаће квалификоване, па и неквалификоване радне снаге, због чега иностране компаније ангажују такве стране раднике. Закон о запошљавању странаца је једноставан и предвиђа да послодавац мора да пријави боравак странаца у полицији, обезбеди дозволу за рад као и да плаћа порезе и доприносе на зараде, али се таква обавеза често избегава. И када су такви радници пријављени, ми ипак не знамо да ли их послодавац плаћа – наглашава Родић.

Страни радници се могу наћи на свим градилиштима, од ауто-путева до изградње стамбених објеката, од Суботице и Београда, преко Копаоника до крајњег југа, додаје он, па као решење за такав хаос он посебно наводи поштовање и примену закона и строго контролисање градилишта.

– Дивља градња је извор илегалног ангажмана радника и материјала лошег квалитета који се користе у градњи, што је недопустиво. Да би се такво стање искоренило, држава треба да улаже у велике пројекте и изабере домаће фирме као главне извођаче радова – сматра Родић.

Нови закон о безбедности и здрављу на раду даће већа овлашћења инспекцији рада и омогућити да надлежни затворе цело градилиште или објекат, уколико процене да на једном његовом делу може да буде угрожен живот радника, што досад није био случај. Досадашња пракса била је да инспекција када примети неправилност, затвори само део градилишта где је она уочена, а да инвеститор настави да ради у другом делу објекта чиме доводи у питање безбедност свих ангажованих на градилишту.

У сивој зони пословања

Чак 40 одсто радника у грађевини широм света ради у сивој зони, а слична ситуација је и у Србији – 17,3 одсто привредних субјеката у грађевини послује у сивој зони, док 11,3 одсто њих у овом сектору има неформално запослене, показују анализе НАЛЕД-а. Међутим, чињеница је да тај број делимично одражава реално стање, будући да су њиме обухваћени само регистровани субјекти, док је њих још 17,2 процента нерегистровано и најчешће ван радара контроле.