понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.02.2021. у 21:00 Биљана Баковић
Шта доноси нова методологија преговора с Европском унијом

Брисел касни годину дана с планом за проширење

Реч је о модификованим инструментима праћења напретка кандидата, каже Наташа Драгојловић, док Сузана Грубјешић не искључује да би Србија могла да отвори један или два кластера у 2021
(Саша Димитријевић)

.Прошло је годину дана од објављивања одлуке о новој методологији преговора о приступању Европској унији и изгледа да је коначно стигло време да се о њој чује и нешто више. На пример, када ће почети да се примењује и на који начин – и о томе би Европска комисија (ЕК) требало да одлучи крајем фебруара или почетком марта. За сада знамо да ће досадашња преговарачка поглавља бити груписана у шест кластера, то јест тематских целина, да ће се отварати кластер по кластер, значи више поглавља истовремено, а тако ће се и затварати.

Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику указује да су у кластерима распоређена заправо прва 33 поглавља. Поглавље 34 – институције, о којем се разговара на крају преговарачког процеса (о учешћу нове чланице у раду институција ЕУ), није у кластерима и о њему ће се вероватно посебно одлучивати. Није ни поглавље 35 – остала питања, у које је сврстано све што није обухваћено претходним поглављима, а које је за Србију посебно значајно јер су њиме обухваћени преговори Београда и Приштине. Како истиче, „поглавље 35 и даље остаје под капом Европске службе за спољне послове, а не Европске комисије”.

Потенцијални проблем види у томе што ће се државе чланице сада много више питати. „И до сада су се доста питале, али то сада и формално пише – да ће државе чланице имати већи уплив у процес проширења и да ће делити одговорност с ЕК, пошто је ипак комисија до сада била задужена за проширење”, наводи Грубјешићева, која се нада да би Србија могла да отвори један или два кластера до краја године. Како оцењује, највеће шансе имамо за економски кластер три, с обзиром на добре економске резултате.

Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о Европској унији, оцењује да нова методологија доноси не сасвим нове него модификоване инструменте праћења напретка држава кандидата за чланство у ЕУ. „Испоставило се да је процес праћења и оцењивања тог напретка до сада од стране ЕК и малог броја заинтересованих држава чланица превише технички и да не даје слику суштинског напретка у кључним областима политичког критеријума и владавине права, док у економским критеријумима има неког напретка”, каже она.

Обе саговорнице „Политике” сматрају да је добро што је Србија прихватила нову методологију. Нисмо имали шта да изгубимо, аргумент је Сузане Грубјешић, јер како објашњава, отварање једног по једног поглавља постало је превише успорено. Поред тога, додаје она, било би и компликовано радити с две методологије, по једној да иду Северна Македонија, Албанија и Црна Гора, а Србија да остане по старој. „Пружа се шанса, по ономе што је написано и што се говори, да се читав процес убрза. Али, ево, ЕК касни годину дана да достави план примене нове методологије која, иначе, није донета због Србије, него да би Северна Македонија и Албанија кренуле у преговоре”, подсећа она.

Драгојловићева указује да ће Србија напредовати само ако буде дословно и у доброј вери спроводила оно на шта се сама обавезала оног часа када је изјавила да жели да постане чланица ЕУ једног дана. Како додаје, од тог момента све је на држави кандидату. „Услови су исти, само се на друге начине доказује спремност за будуће чланство, тако што се услови испуњавају стварно у реалном животу, а не на папиру. Добра је одлука Србије да прихвати нову методологију, али она сама по себи неће убрзати наш пут реформи. У најбољем случају олакшаће приступ неких кластера инвестиционом фонду који прати ову методологију. Свакако није идеја да се нешто што су до сада биле обавезе вешто избегава и невешто аргументује. Напротив. На томе су инсистирале и чланице Националног конвента и препоручиле Влади Србије да прихвати нову методологију”, истиче она.

Указује и да се ни до сада реформе у неком појединачном поглављу нису могле спроводити изоловано. Сада су те везе само још видљивије. „Дакле, ни до сада није било могуће обезбедити заштиту права грађана на животну средину или права потрошача уколико нема владавине права, поделе власти, независног судства, демократске расправе о стратегијама и политикама, слободних медија који би информисали грађане и подизали свест или без администрације одговарајућих капацитета да реформе спроводи у пракси. Све се и овом методологијом доводи у везу и условљава владавином права, али се додатно апострофира значај јасне политичке воље да се оно што је формално прихваћено у процесу преговора с ЕУ и практично спроведе у дело”, каже Наташа Драгојловић.

То што се ни после годину дана не зна план примене нове методологије углавном се приписује непредвиђеним проблемима с пандемијом ковида 19. Ипак, провејавају и сумње да унутар саме ЕУ још има неких недоумица у вези с новом методологијом. И Грубјешићева сматра да ова спорост није само последица борбе с пандемијом. „То је и политика да се ипак мало сачека с проширењем. Ево како је прошла година завршена, да се баш нико из региона није померио с места. Ми нисмо отворили ниједно поглавље, Црна Гора није затворила неко ново, Северна Македонија и Албанија нису почеле преговоре, БиХ је далеко од статуса кандидата. Сви стојимо где смо били крајем 2019. године”, напомиње она.

Све је помало одвукло пажњу ЕУ с подручја западног Балкана у овом формалном сегменту, каже Наташа Драгојловић, али како додаје, суштински је ЕУ овде и те како присутна током пандемије и усмерила је пажњу и помоћ државама кандидатима за чланство тамо где је у овим ванредним околностима било најпотребније. „Прошле године је фокус ЕУ био на процесу израде и усвајања новог седмогодишњег буџета ЕУ, дефинитивни излазак Велике Британије и институционално прилагођавање, нова ЕУ администрација, а онда је наступила пандемија и битно утицала на стратешка опредељења ЕУ и читавог света. Сада то све долази на своје место и брзо ћемо знати шта су стратешке намере ЕУ према западном Балкану”, оцењује она и додаје да је инвестициони план који прати нову методологију доказ да би од сада могло да буде другачије.

И цивилни сектор се прилагођава

Ми у Националном конвенту о ЕУ давно смо схватили међусобну повезаност и условљеност поглавља, па смо формирали пет међусекторских радних група: за слободу говора и слободу медија, за програм економских реформи, а од прошле године и за политички критеријум, Берлински процес и одрживи развој, каже Наташа Драгојловић. Она додаје: „Можда нисмо имали идентичне критеријуме као ЕУ за формирање кластера, али нам је идеја била иста. Када сазнамо како изгледа нова методологија, додатно ћемо прилагодити нашу структуру. Уколико нас и Министарство за европске интеграције буде консултовало, сигурно да ћемо дати своје мишљење и препоруке у најбољем интересу што бржег чланства Србије у ЕУ.”

Шта садрже тематски кластери

Када је ЕК почетком фебруара прошле године усагласила предлог за унапређење процеса приступања ЕУ, представила је план да се преговарачка поглавља групишу у шест тематских кластера: основе, унутрашње тржиште, конкурентност и инклузивни раст, зелена агенда и одржива повезаност, затим ресурси, пољопривреда и кохезија, и шесто – спољни односи. Наведено је да ће преговори о основама бити отворени први, а последњи затворени, а напредак у њима одредиће укупни темпо преговора. Временски оквир између отварања кластера и затварања појединих поглавља треба да буде ограничен, по могућности у року од годину дана, у потпуности зависан од напретка реформи.

Коментари16
3e289
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slamkamenac
EU ne zeli ravnopravnu clanicu Srbiju vec samo zavisnu i poslusnu poluclanicu, drzavu koja je vezana ekonomski i interesima za EU, mora da radi onako kako EU kaze ali ne moze da utice na rad EU. Zato je citav sistem i promenjen jer nije obezbedjivao ovu zavisnost, zaglavilo se, Srbija nije poslusna a oni nisu stvorili poluge uticaja. Novi sistem obecava sredstva i trziste pre clanstva ali tu ce se stati i odugovlaciti jer EU to odgovara! Takodje postoji mehanizam kaznjavanja ako Srbija ne slusa.
nikola andric
EZ ima vaznije probleme od prosirenja. Cak je i covid pomoc siromasnima zakasnila. Pomoc od 750 milijardi evra jos nije deljena. Koliko bi kostala dodatna pomoc ''brdovitom Balkanu''? ''Sopstvene zelje'' dolaze na red posle 27 vaznijih.
Nikola Nesic
Naš odnos prema evropskim procedurama i uopšte pristupu EU je kao i odnos arapa, palestinaca u Izraelu prema matičnoj državi. Uživamo u svemu što Evropa čini, a realno joj želimo sve najgore. Mi bi da budemo u EU prema nekim našim principima, ali da možemo da izlazimo svaki put kad nam nešto ili neko ne odgovara. Zajednica traži iskrenog partnera koji je posvećen vrednostima i principima, a mi bi da nam dođu na noge, a da im onda kažemo, pa da ali Kinezi i Rusi bi to uradili drugačije.
Niko bitan
To je možda tvoj odnos. Mi ostali se prema okupatoru odnosimo kao i uvek kroz istoriju.
замишљени
Наизглед компликовано, али одговор је исти као на кључно питање: Да ли ЕУ заиста жели још равноправних држава чланица?
Niko bitan
@Иван Грозни: U Slobino vreme odem u miliciju, predam dve slike i popunjen obrazac i dobijem ličnu kartu. Sve u svemu pola sata. Isto i za vozačku i saobraćajnu, samo se pasoš nije dobijao isti dan. Sad za sve to gubimo bar tri sata da predam i još toliko da dignem. Vidim da je u Bugarskoj i Hrvatskoj isto kao kod nas a oni su u EU već 10 godina. I gde je tu uređena država? Budimo pošteni pa priznajmo da nije valjalo ni ono pre, kao ni ovo sada i EU tu ništa neće promeniti.
Иван Грозни
Можемо се сложити да ЕУ не жели пријем нових чланица. Да ли то онда значи да наша држава не треба да буде уређена земља као што су то земље ЕУ? Да ли то значи да нам не треба владавина права и заштита животне средине? Или можда наша земља треба да личи на централноазијске деспотије?
VesaD
..a gde je kraj tom nesrećnom čekanju ako se nudi srećni početak...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља