среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.02.2021. у 20:01 Александра Петровић

Споразум са тужилаштвом закључи 15 одсто оптужених

Нагодбе о признању кривичних дела уз блаже казне поделиле тужиоце – УСТ сматра да насилници остају некажњени, док у РЈТ наводе да је реч о процедури која смањује трошкове и убрзава поступак
Оптужени за кривична дела са елементима насиља често покушавају да нагодбама дођу до мање казне: Палата правде (Фото А. Васиљевић)

Споразуми о признању кривичног дела склапају се са окривљенима у око 15 одсто од укупног број свих оптужења у Србији, саопштено је из Републичког јавног тужилаштва (РЈТ), поводом саопштења Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ) које је указало на „неконтролисано закључење споразума”.

– Према извештајима и укупним подацима које су јавна тужилаштва доставила у току 2018. и 2019. године, од укупно 41.679 оптужења у 2018. години споразумом о признању кривичног дела решено је 6.478 предмета, односно 15,54 одсто. Анализа података која се односе на одлуке суда о поднетим споразумима указује да су они прихваћени у високом проценту од 90,37 одсто, што указује на ефикасност, стручност и професионалност у раду тужилаштва – каже Бранко Стаменковић, заменик републичког јавног тужиоца.

Од укупно оптужених 40.637 у току 2019. године, споразумом о признању кривичног дела са тужилаштвима потписало је 5.971 односно 14,69 одсто. Судови су прихватили споразуме у високом проценту – 89,91 одсто.

Стаменковић подсећа да споразум о признању кривичног дела представља поједностављену форму кривичне процедуре, предвиђену Закоником о кривичном поступку, која обухвата фазу предлагања, преговарања, закључивања споразума и процес пред надлежним судом.

– Ефикасна примена овог института доводи до бржег окончања кривичног поступка и смањења трошкова уз очување интереса законитости и правичности. РЈТ је од почетка увођења овог института до данас пажљиво пратило његову примену – наводи Бранко Стаменковић.

Указује на неопходност провере конкретних података и суздржавање од изношења неутемељених тврдњи у јавност које могу неосновано довести у сумњу поступање јавних тужилаштава.

Удружење судија и тужилаца Србије (УСТ) позвало је пре два дана Републичко јавно тужилаштво да „моментално својим упутствима заустави неконтролисано закључење споразума о признању кривичног дела основних јавних тужилаштава са особама које се терете за кривична дела са елементима насиља, у којима тужилаштва предлажу условне осуде и казне затвора које се издржавају у кућним условима по нејединственим критеријумима, будући да овакви споразуми и брзина којом се закључују резултирају неприхватљивом поруком да се насиљу у друштву не придаје потребна пажња и да се насилници враћају на улице некажњени”.

Са друге стране, према подацима који су нашој редакцији саопштени из РЈТ, видљиво је да се велики број затворских казни изриче на основу споразума. Само у 2018. години на основу закључених споразума са 2.323 особе – изречене су казне затвора у трајању од укупно 2.962 године и седам месеци. Новчане казне изречене су према 450 особа у укупном износу од 65.958.995 динара. Условне осуде изречене су према 3.633 окривљена, рад у јавном интересу према 37 људи у трајању од 4.840 сати, судске опомене према три особе, мере безбедности према 45, док је у 10 случајева споразумом обухваћено и одузимање имовине проистекле из кривичног дела.

У 2019. години, према 2.427 особа изречена је казна затвора у трајању од 3.208 година и четири месеца, а новчане казне добило је 488 особа у укупном износу од 84.612.100 динара. Условно је осуђено њих 2.969, рад у јавном интересу изречен је према 12 особа, мере безбедности 49, док је у 19 случајева споразумом обухваћено и одузимање имовине проистекле из кривичног дела.

Из УСТ-а, међутим, тврде да је пооштравање казненог законодавства дало тужилаштвима у руке озбиљне инструменте и да стога није нужно да се предмети завршавају напречац споразумима, само зарад просте статистике, већ је суштина да се законске могућности искористе да се ове особе санкционишу и склоне од грађана који поштују закон и да не деле животни простор са онима који правду узимају у своје руке, мислећи да насиљем, претњама и застрашивањем могу да постигну оно што су намерили.

– Пракса тужилаштва у вези са закључивањем споразума, када је реч о учесталим кривичним делима која подразумевају претње и употребу физичке силе, попут дела као што су угрожавање сигурности, насилничко понашање, тешка повреда и учествовање у тучи, заиста је показала да су пред законом сви једнаки, али само када су жртве оних који мисле да претњама и силом могу да решавају ствари. Тада апсолутно свако, од новинара и адвоката, преко радника обезбеђења на стадиону Партизана и грађанина који чека у реду у пекари, до председника државе, може да се нада условној осуди или казни затвора у кућним условима за насилника, са свим привилегијама које таква казна носи – наводе из УСТ-а.

Коментари0
c60df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља