четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.02.2021. у 12:23 Проф. др Момчило Павловић

Темељи слободе, државности и независности

Литографија „Збор”, Народни музеј Аранђеловац

На верски празник Сретење десила су се два важна догађаја која су определила судбину српског народа и његове модерне државе. На Свето Сретење Господње 1804. Карађорђе Петровић са збора у Орашцу повео је народ на буну, касније устанак што је резултирало, после 74 године и међународним признавањем независности српске државе 1878. А на Сретење 1835. прецизније 3. фебруара Народна скупштина, нарочито зато сазвана на кнежевој ливади у Крагујевцу усвојила је „Устав Књажевства Сербие” који организује прву уставну представничку владавину у Кнежевини Србији.

Многи сматрају да не постоји важнији од овог датума у новијој српској историји, јер означава почетак борбе за ослобођење од турске власти, с једне, и васкрсавање тј. изградњу државне структуре и поновно ступање српске државе на европску политичку сцену, с друге стране. Дакле, овај датум и овај празник у себи садрже две битне одлике српског народа и његове државе, ослободилачку и слободарску, спајајући те две традиције у једну. Ослободилачку да не трпи туђинску власт и да се бори за слободу, а слободарску да када има и сопствену власт наставља да се бори за своју политичку слободу, права народа, демократију, а против ауторитета вође и свих врста ауторитарности и самовоље.

Од када је на Сретење у Крагујевцу Народна скупштина изгласала „Устав Књажевства Сербие” 1835. Србија се може сматрати државом, без обзира на то што је још била само аутономна кнежевина у саставу Отоманске империје. Како је устав акт суверене државе и симбол независности, односно како без устава нема државе, сходно томе, Сретењски устав се сматра и почетком српске државности. Посматрајући читав период уставности од тог тренутка до данас може се запазити да је борба за доношење, поштовање и мењање устава у ствари политичка историја Србије, да су устави којих је било 13 у просеку трајали исто толико година, да су неки донети на скупштинама а многи даровани тј. октроисани од самог владара, да је један устав донет ван Србије тзв. Турски устав дарован од султана у форми свог највишег акта-хатишерифа. Он је и најдуже био на снази.

Од шест самосталних устава, донетих 1835. (Сретењски), 1838. (Турски), 1869. (Намеснички),  1888. (Радикалски), 1901. (Октроисани) и 1903. (поновљени устав из 1888), Србија је имала као кнежевина, прва три, а остале као краљевина. Сви, сем устава из 1903. донети су за владавине владара из династије Обреновић. Два устава су регулисала односе у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији а четири у социјалистичкој Југославији. Устав Србије из 2006. је седми који је Србија добила као независна држава, после скоро вековног југословенског искуства.

Без обзира што није био примењен у пракси тј. заживео од тренутка доношења Сретењског устава Србија је уставна држава. Од тада до данас било је великих унутрашњих потреса који су се позивали и везивали за уставе, њихову одбрану или њихову промену, сукоба између владалаца и државног савета, сукоба политичких партија и интересних група са владарем, Народне скупштине и владара, што је кулминирало многим бунама, абдикацијама, прогонствима али и убиствима владара, смењивања и успостављања династија (династичких преврата), укидања устава, али и даровања (октроисања) устава народу, државних удара, убистава и суровог гоњења политичких личности.

Печат кнеза Милоша

Сретењски устав је израз унутрашње борбе кнеза, који је посебним султанским бератом потврђен за наследног кнеза, и Савета који је оличен у богатијим и виђенијим првацима који су желели да ограниче кнежеву власт и самовољу, сачувају своје економске привилегије и задобију већи утицај на државне послове. Совјет или Савет установљен је још за време првог српског устанка (Правитељствујушчи совјет) и сам Карађорђе је имао сукоб са члановима Савета. Милош посебно. Незадовољство младе српске олигархије оличене у Државном савету Милошевом владавином и покренута буна (Милетина буна 1835) с једне, а с друге стране обавеза усклађивања унутрашњег уређења са нормама из хатишерифа из 1830. и 1833. које су предвиђале да Савет добије већу улогу, приморало је Милоша да земљи и народу подари устав.

На Сретењској скупштини 1835. која је више пута одлагана, књаз Милош је окупљеном народу подарио устав, који је израдио Димитрије Давидовић са једном посебном комисијом и у договору са кнезом. У беседи Милош каже да он издаје устав којим су народу и сваком Србину загарантована права „онако како их само човечанство предписује”. „Народ стајаће под кметовима, капетанима и судовима, судови под Државним саветом, Савет под књазом и уз књаза, а књаз под законом и у непрестаном договору са Саветом.” Устав књажевства Сербие потписало је 235 поименице наведених депутата и капетана из 15 окружја у Србији, 36 представника „свјашченства” и 23 члана Државног савета.

На Устав су положили заклетву књаз и посланици. Последњег дана рада скупштина је уз дарове, захвалила кнезу истакавши да је за народ највеће „благодејаније – слобода личности, безбедност имања и умерен порез”.

Устав је у 14 глава и 142 члана прописао и описао „достојинство и простор Сербие, боју и грб Сербие” којим су одређена знамења државе. (Српска застава описана у Сретењском уставу, установљена децембра месеца, боје „отворено црвена, бјела и челикасто-угасита”), „власти србске” „о књазу србском” о „државном совјету”, „власт судејску”, „о народној скупштини” „о цркви” „о финансији (азнадарству)”, „општенародна права Србина” „права чиновника” итд.

У првом члану стоји да је „Сербиа нераздјелно и у правленију свом независимо књажевство…” у члану 5. „власти србске јесу три: законодатељна, законоизвршитељна и судесјка” а у члану 6. стоји да су законодатељна и законоизвршитељна власт књаз и Државни Совјет.

Другим речима Сретењски устав је инаугурисао поделу власти на законодавну, извршну и судску. Поред кнеза и Државног савета у државну структуру устав је увео и Народну скупштину, која се „купи” сваке године о Ђурђев дану, и има законодавну функцију у финансијама и порезима. Извршна власт је у рукама кнеза. Судска независност тражи одговорност и извршне и судске власти за кршење устава. У 11. глави дата су либерална начела о грађанским правима – једнакост грађана пред законом, кривични поступак и кажњавање само по закону, забрана ропства, неприкосновеност приватне својине и гаранције својине на земљу, слобода избора начина живота и сл. Многе норме из Сретењског устава биле су на нивоу норми напредних европских држава.

Међутим уставом нико посебно, како у земљи, а нарочито споља није био задовољан. Изван српског књажевства овај устав није био добро примљен, зато што је Србија његову израду и доношење извела сама а још није била потпуно независна. Русија „велокудшна покровитељица српског народа” као главна сила тог поретка није благонаклоно гледала на доношење једног либералног устава у њој, ни Аустрија, а ни Турска. Под притиском Русије Милош је 30. марта по старом а 11. априла по новом укинуо Сретењски устав.

Иако није заживео у пракси Сретењски устав се узима као почетак уставности у Србији, који уређује државна знамења, организацију власти, улогу књаза, права грађана тј. општенародна права Србина. Сретењски устав се сматра важним кораком у борби за државност и све већу еманципацију Србије од турске власти.  Идеја законитости, и то „сасвим европске законитости”, данас владавина права, је основа Сретењског устава за друштвено уређење Србије. А данас нам приговарају из Европе чије смо вредности усвајали и у Сретењском уставу, а Милош је спомињао и у својим беседама, да је Србији потребна владавина права.

Коментари8
edec1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Мала исправка: није Устав прогласио КњажеВство Сербие, како пише аутор, него КняжеСтво Сербiє. Израз књажеВство не постоји. Вук је изразе као књижеСтво "прекрстио" у књижеВност, па ваљда неки професори верују да је тако и кнежевина постала "књажеВство!" Тај облик је избачен (заједно са другим "русизмима") у корист "кнежевине". Успут, српска азбука би требало да има СВА слова нове и старе ћирилице како би се старији називи исписивали веродостојно у исконском облику, јер и они су српски!
Паја
Сад ми је јасно зашто Србима ниједна власт није добра! Слободарска одлика српског народа је "да када има и сопствену власт наставља да се бори за своју политичку слободу, права народа, демократију, а против ауторитета вође и свих врста ауторитарности и самовоље". Србину ниједна власт није добра јер му је одлика и дужност вечна борба, а као власт признаје он увек само себе.
Miodrag. Bumbich
Uskoro. kraljevina. Srbija,!!!
Филип
Срећан празник Срби широм свијета.
Перивоје Поповић
СРЕЋАН ПРАЗНИК СРБИЈО, РАДУЈТЕ СЕ СРБИ ШИРОМ СВИЈЕТА!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља