НИШ – У Србији је током пандемије ковида 19 било појединаца, здравствених установа и институција које су се спремније од осталих ухватили у коштац са пошасти која је захватила свет. Хероји те борбе били су здравствени радници који су недељама и месецима били на најистуренијим положајима у рату против вируса. На десетине брачних парова лекара, па чак и целих породица, радило је у ковид болницама.
Код једне од таквих, „Политика” је била у гостима: пуковник др Небојша Ђенић, његова супруга, докторка Весна, на служби у нишкој Војној болници, као и њихово двоје деце, кћерка Саша и син Дарко, обоје лекари, пуних 11 месеци без прекида су посвећени збрињавању оболелих и спречавању ширења вируса корона.
Већ после првих случајева оболевања од ковида 19 у Србији, др Небојша Ђенић, начелник Одељења хирургије и наставник Медицинског факултета Универзитета у Нишу, именован је за координатора ковид болнице у нишкој Војној болници. Супруга Весна, начелник Одељења инфектологије Војне болнице и специјалиста инфективних и тропских болести, са ретком субспецијазацијом вирусологије у нашој земљи, одмах се укључила у лечење и збрињавање оболелих. Син Дарко је од првог дана у ковид амбуланти Војне болнице, а кћерка Саша у ковид болници УКЦ у Нишу.
– Још од тренутка када смо и супруга Весна и ја, а томе ће скоро три деценије, одлучили да се безрезервно посветимо хуманом лекарском позиву и свом усавршавању, знали смо да је знање и искуство без практичне примене ништа друго него велики облак без кише. Зато се нисмо штедели, искуство и знање преносили смо другима свуда где смо били на служби. Уверен сам да ће тако бити до краја наших каријера и живота, нико и ништа нас не може спречити да наставимо да делујемо на исти начин као у свакој прилици до сада – каже пуковник др Небојша Ђенић, а исти став дели и супруга Весна:
– Пожртвовање и узајамна помоћ најлепше су особине које човека бране од зла, а патриотизам, хуманост и велика солидарност коју у свакој прилици исказује српски народ, наши су најбољи чувари. Зато смо се сви из наше породице несебично посветили и позиву за који смо се определили, али и општој борби против болести која је задесила цео свет, баш као и мноштво наших колегиница и колега – наглашава др Весна Ђенић.
Рекло би се, истиче пуковник Ђани, како иначе овог врсног хирурга познају и зову пријатељи и сарадници, да се често мора живети и радити муци у инат. Али и да се та и таква мука побеђује само на један начин – неговањем човечности. Зато је, каже, када се проблеми на крају надвладају, све и лакше и лепше.
Данас у чину пуковника ВС, хирург др Небојша Ђенић деведесетих је био на скоро свим ратиштима бивше СФРЈ, збрињавајући рањене и повређене припаднике војнике. Током НАТО бомбардовања 1999, био је с припадницима 63. падобранске бригаде на Кошарама, у Ђаковици... Од средине прве деценије овог века, члан је и руководилац великог броја мисија широм света у којима учествују Војска Србије и њен санитет. После едукације у Норвешкој, где су учествовали санитет ВС и Министарство одбране наше земље, одлази са српском војном и здравственом мисијом у Конго, Чад, Уганду, Сомалију и друге африке земље.
У штабовима мисија Уједињених нација са сарадницима и колегама из Србије организује рад здравствених служби, оснива и гради војне болнице и медицинске центре. Са својим сарадницима, свуда оставља неизбрисив траг и доказе изузетне способности и ефикасности српског војног санитета, уз бројне примере велике солидарности са становништвом ратом захваћених подручја.
У вишемесечној мисији у Бангију, главном граду Централноафричке Републике, у ратном жаришту и епицентру масовних сукоба, придружује му се и супруга Весна. Раде заједно у Српској војној болници, он као начелник руководи болницом и хирургијом, а Весна је ангажована у борби против велике епидемије маларије. И томе су били посвеећени, све до повратка у Ниш и своју Војну болницу пре пар година, где су убрзо потом ступили на српски део фронта у светском рату против ковида 19…
Ова нишка породица у свакој својој причи, у свакој успомени, има на уму само једно – да се добра дела никада не заборављају и да се захваљујући тим делима живот наставља знатно обогаћен. Двоје успешних медицинских стручњака са својим богатим искуством, али и њихова деца, млади лекари који тек ступају на сцену живота хуманости својим ангажовањем обележили су претходних годину дана борбе против ковида. Они пак увек истичу да су, заједно са својим сарадницима и колегама, само део великог система српског и војног здравства који је био на бранику одбране од пандемије. И да нису само они већ сви заједно – истински „хероји у белом”.
