Предраг Гага Антонијевић, редитељ који живи и ради на релацији Београд-Лос Анђелес, пустио је 2016.године духа из боце. Тада је, наиме, снимио криминалистичку серију „Убице мог оца” и тако утро пут читавом низу жанровски сличних домаћих серија: „Беса”, „Сенке над Балканом”, „Државни службеник”, „Јужни ветар”, „Мочвара”, „Група”, „Клан”…
Од 5.јануара уторком и средом од 21.50 на Првој телевизији премијерно се приказује серија „12 речи”. Занимљиво је да је њен аутор, редитељ и извршни копродуцент Јелена Столица, ауторка која је у Београду завршила ФДУ а специјализацију у Паризу и Бостону. Серија се бави светом адвокатуре, који је уплетен у мрежу организованог криминала. Главни лик је Томислав Грубор, познати и моћни адвокат (Тихомир Станић), који запошљава младог правника Милоша (Виктор Савић), упркос томе што је он током студирања полагао испите уместо других студената и због тога био принуђен да ради као грађевински радник. Грубор схвати да млади и амбициозни човек, који има еластичан однос према томе шта је дозвољено а шта не, представља добар материјал за обликовање. Једним телефонским позивом Милош је уписан у Адвокатску комору и заједно са Грубором заступа вођу криминалне организације Жарка (Никола Пејаковић), који је у истражном затвору. Милошева девојка Сара је љута и раскида са њим због тога што је почео да ради за мафијашког „консиљереа” не знајући да је и њен отац, председник Судског већа, за своје услуге прима коверте од Грубора.
Криминалац Жарко уз помоћ свог адвоката одлучује да милионе евра претвори у криптовалуту, тај дигитални новац који се врти без посредника и чијим трансакцијама се не може ући у траг. Довољно је имати само биткоин адресу од дванаест речи, односно тридесетак слова и бројки и ући у свет „дигиталног злата”. Узгред буди речено, само у Београду постоји 20 хиљада људи који се баве „рударењем” биткоина, тако да је тема више него актуелна. За похвалу је и што су аутори користили услуге правних консултаната да би дијалози који се дешавају на суду и у адвокатској канцеларији били што аутентичнији. Глумац Тихомир Станић је остварио упечатљиву улогу, мада се костимограф могао потрудити да га, на неки начин, још више одвоји од улоге Марјановића у „Убицама мог оца”, јер ставити глумцу наочаре а све друго препустити глумачкој упечатљивости је најједноставнији поступак. Иначе, Станић од децембра снима нову, пету сезону „Убица” тако да се низ домаћих серија које су у процесу производње наставља.
„12 речи” је, без сваке сумње, добра серија; Прва јој је осигурала добар термин и репризе суботом и недељом од 20 часова; окупљена је импозантна екипа регионалних глумаца који су снимали у Београду, Подгорици и Никшићу… Било би још ефектније да је мање пажње посвећено обрачунима криминалних кланова и њиховим „војницима” а више вези адвокатуре, судства и мафије.
