Градоначелник Зоран Радојичић обишао је Калемегдански парк и Београдску тврђаву, а посебну пажњу посветио је локацијама на којима су претходне две године урађени многи пројекти у које је уложено готово 350 милиона динара. Нагласио је споменик „Победник” као један oд важнијих пројеката.
– Реконструисан је и Споменик захвалности Француској, као и 28 различитих стаза укупне површине 19.000 квадратних метара. Такође, обновљен је и Цариградски друм, Чесма Мехмед-паше Соколовића, три моста у оквиру тврђаве, Барокна капија и Сахат капија, као и Велико и Мало степениште. У наредном периоду ће се реконструисати и Зиндан капија. У току године два милиона људи прође и ужива у овом простору, зато желимо да га направимо још лепшим и функционалнијим – рекао је Радојичић.
Не да се баш прецизирати из извештаја Беоинфа о којих је два милиона посетилаца мислио градоначелник ‒ пре пандемије или данас ‒ тек, Радојичић је истакао да ће бити урађено и значајних ствари у оквиру такозваног паметног града.
– Пре свега биће инсталиране сигурносне камере у различитим фазама. Такође, биће омогућен и вај-фај систем на тврђави, односно у парку. Важно је да наставимо са улагањем у Калемегдански парк и Београдску тврђаву јер је то велико благо које имамо – казао он.
Градоначелник је признао да пре него што је дошао на ту функцију није препознао колико треба бриге и улагања у овај део града. Рекао је да је раније више емотивно уживао, док сада схвата суштински значај овог простора и види колико овде има историје. И додао је да је цела једна ера испреплитана на овим просторима, од првог века до данас. Радојичић се осврнуо и на пројекат гондоле који, по његовом мишљењу, има велики значај.
– С обзиром на велики број посетилаца, домаћих и страних, који долазе у обилазак овог дела града, важно је да се омогући конекција и са другим деловима града. Пре свега, да се повеже овај део са обалом реке, Бетон халом, као и са целим шеталиштем које је све значајније. Цео овај концепт може да оживи град на нови начин – закључио је градоначелник.
А да ли ће нови концепт заживети? Главни градски урбаниста Марко Стојчић пре неки дан је рекао да је израда плана за гондолу на Калемегдану одавно завршена, али да је у току судски спор.
‒ Уколико се стекну законске могућности, нема разлога да се не настави са радовима, једино ако суд не одлучи другачије. Ово је правна држава и тако ће бити у овом случају ‒ обећао је Стојчић.
Подсећања ради, невладина организација Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) поднела је Управном суду тужбу за поништавање решења о грађевинској дозволи за извођење радова на изградњи станице гондоле на Калемегдану. Последња расправа одржана је 9. фебруара, а суд је, према незваничним сазнањима, најавио да ће коначну одлуку у овом поступку донети у року од месец дана. РЕРИ подсећа да је Управни суд још у априлу 2019. године донео решење којим се налаже заустављање радова на пројекту гондоле на Калемегдану до доношења коначног решења о законитости грађевинске дозволе коју је за припремне радове издало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Очигледно је да ће на одлуку о изградњи или обустави свих већ испланираних радова морати још да се чека. Али, навикли смо већ...
Мало подсећање
Градоначелник Радојичић је још у новембру 2018. године позвао заинтересоване фирме да учествују на тендеру за изградњу београдске гондоле од Калемегдана до Ушћа. Тада је процењена вредност инвестиције била око 1,8 милијарди динара, без ПДВ-а. Замишљено је да жичара буде дуга један километар, а да се путници превозе у 25 кабина. Власти су изразиле наду да ће сви радови бити завршени до краја 2019. Планирано је да гондола превози 3.000 особа на сат, у оба смера, а време путовања са једне стране реке на другу износило би око пет минута. Према тадашњој стручној процени, уложени новац у изградњу гондоле требало би да се врати за око шест година. Све ово објављено је на званичном сајту Београда 13. новембра те 2018. године.
