Намучени прехладама или било којим другим бољкама, академци ће и убудуће помоћ тражити од лекара из Студентске поликлинике, а неће, како је најављивано, чекати да их прозову из ординације Дома здравља „Врачар”. Јер, према Нацрту плана оптимизације установа здравствене заштите, студентска установа требало би да се институционално припоји врачарском дому здравља. Али, Завод за здравствену заштиту студената неће се гасити, тврде из Омладинске мреже Србије, чији су представници, како преноси Танјуг, на састанку у Министарству здравља закључили да се досадашњи режим бриге о здрављу студената неће мењати.
– Добили смо чврста уверења да до тога неће доћи и да ћемо бити партнери у овоме да изнађемо решење које ће бити прихватљиво и за студенте и за државу и за Студентску поликлинику. Све иде у том правцу да поликлиника постоји засебно, да не буде припојена домовима здравља како се спекулисало у јавности тако да верујемо да ће систем који буде направљен остати на овом моделу који ће бити надограђен у сарадњи са Министарством здравља – рекао је Данило Потпарић, председник Омладинске мреже Србије.
Државни секретар у Министарству здравља Александар Стефоски рекао је да је Нацрт плана оптимизације здравствених установа у Србији предложен тако да изврши максималну рационализацију како би се добила што боља, квалитетнија и бржа здравствена услуга. Не постоји предлог о затварању Студентске поликлинике, већ се тражи најефикаснији модел да студенти задовоље потребе за здравственом заштитом. Нацрт ће, подсетио је он, до 22. фебруара бити на јавној расправи, и све до тада ће моћи да се дају предлози за евентуалне измене и допуне.
А по свему судећи, много ће гласова бити за то да Студентска поликлиника остане да функционише по досадашњем принципу. По Нацрту плана би, како је у писаним одговорима објаснила Марија Обрадовић, директорка Завода за здравствену заштиту студената, чувена институција из Крунске постала само огранак ДЗ „Врачар” у коме би наставиле да раде само три основне службе, а стационар би био угашен.
А будућност у којој би здравствени картони од око 97.000 академаца прешли у надлежност дома здравља најмање градске општине њој не изгледа ни најмање оптимистично.
– Специјалисти ће бити распоређени на дефицитарна места у домовима здравља, чиме ће студент теже долазити до специјалистичког прегледа. Студент из унутрашњости, који студира у Београду, неће моћи да стигне на болничко лечење без овере комисије. Највише ће бити оштећени студенти са хроничним и малигним болестима, као и студенти са посебним потребама – објашњава Обрадовићева.
Институционалним спајањем планирано је да се кадар дели између здравствених установа, а са већ минималним капацитетима техничко-административног особља немогуће би било обављати текуће пословање, наводи директорка илуструјући да установа има једног мајстора за све поправке у две зграде и на пунктовима, а један возач развози храну за болеснике, веш и отпад и паралелно обавља координацију са другим здравственим установама када је потребно хитно доставити документацију.
Да ће ако се овај план усвоји доћи до великог проблема схватили су и сами академци, који су већ покренули неколико интернет петиција против гашења Студентске поликлинике. Брине их да ће највише трпети баш они.
– Спајањем овог завода са домовима здравља изгубила би се ефикасна и свеобухватна здравствена заштита за студенте, укључујући рану дијагностику каква данас постоји. Веома је значајан и наш стационар у коме се збрињавају сви студенти, а посебно из студентских домова, страни студенти укључујући и студенти из земаља у окружењу – истиче Обрадовићева.
Млади су, према њеним речима, посебно рањива група, а студентску омладину Србије чини 262.108 студената.
– За разлику од других установа примарне здравствене заштите, Завод има стационарни део, што се показало изузетно важним годинама уназад, у време цревних епидемија, осипних грозница, мононуклеозе, респираторних болести, а посебно за време епидемије ковида 19, у току које су студенти, а посебно из колектива, у великом броју били хоспитализовани у студентском стационару – наглашава Обрадовићева.
