понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.02.2021. у 17:44

Добра привредна и трговинска сарадња са Северном Македонијом

(Фото Танјуг)

Србија и Северна Македонија имају добру привредну сарадњу и упркос прошлогодишњој кризи и паду трговинске размене, очекујемо да она ове године лагано расте као и ниво инвестиција, изјавио је за Танјуг директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије (ПКС) Михаило Весовић.

„Криза није заобишла ни економску сарадњу Србије и Македоније, тако да смо прошле године у другом кварталу имали драстичан пад робне размене од око 20 одсто. Међутим, први квартал је био значајно бољи, јер смо имали раст размене, и када сведемо прошлу годину трговинска сарадња је опала 4,6 одсто. Извоз је пао за 4,1 одсто, а увоз за око 3,1 проценат”, рекао је Весовић.

Прецизирао је да Србија има значајан спољонотрговински суфицит са Северном Македонијом и да је тренутна размена роба вредна око 860 милиона евра, а да размена услуга остаје на нивоу 2019. године, што такође значи да остварујемо суфицит.

„Ми смо за Северну Македонију изузетно важан спољотрговински партнер, на другом смо им месту, они су нама важни, јер се Македонија налази међу првих десет извозних тржишта Србије”, прецизирао је Весовић.

Оценио је да је тренутно економска сарадња двеју земаља стабилна и да се ако не дође до неких озбиљнијих поремећаја током ове године може очекивати постепени раст размене.

„Највећи пад извоза током ковид кризе 2020. претрпеле су металска индустрија, хемијска и прехрамбена индустрија, с обзиром да су оне и најзначајније у трговинској размени”, навео је Весовић.

Он је нагласио да преко 4.000 компаније с обе стране границе учествује у трговинској размени, а да су македонски држављани већински власници у више од 500 предузећа у Србији.

Функционер ПКС каже да ниво међусобних инвестиција сваке године лагано расте.

„Ова два тржишта се јако добро познају. Привредници врло често раде заједно и традиционално отварају неке нове области. Очекујем да ћемо имати већи ниво српских инвестиција у Македонији у областима прехрамбене и кондиторске индустрије, па све до софистицираних области попут ИТ-ја и телекомуникација, јер и Македонија је земља која има врло велики број стартапова и нових технолошких компанија. Привукла је велики број инвестиција из ЕУ у аутомобилској индустрији, што је значајно, јер постоје ланци снабдевања између наше две земље са циљем извоза готових производа најчешће у ЕУ”, оценио је Весовић.

Према његовим речима, постигнути су конкретни резултати у реализацији иницијативе Мали Шенген.

„Један од добрих резултата којима је циљ слободан проток људи, роба, капитала и услуга јесте заједнички прелаз Табановце - Прешево, који је унапређен до те мере да ми можемо да кажемо да практично нема успоравања тока робе на границама, да се све решава на једном месту иако није све савршено јер се повремено појаве проблеми у неким областима, пре свега у извозу прехрамбених производа, али је то нешто што управо овакве иницијативе имају за циљ да решавају брзо”, рекао је Весовић.

Нагласио је да су Стопанска комора Македоније и ПКС основале Коморски инвестициони форум, који је заправо комора западног Балкана, у чијем саставу је пословни савет који чине највећи увозници и извозници, велике шпедитерске компаније, представници фармацеутске и машинске индустрије.

Њихова улога је, каже Весовић, да сигнализирају када се појаве проблеми у региону, како би се брзо реаговало и како би се владама тих земаља из угла привреде објашњавало шта значи измена одређених административних поступака, признавање цертификата и уједначавање праксе у региону са праксом у Европском унијом којој све земље западног Балкана теже.

Коментари0
24f85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља