субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.02.2021. у 22:00 Ивана Албуновић

Расте тражња за закуп државних парцела и у централној Србији

Земљиште се нуди у вишегодишњи закуп од пет али и на 10 и 15 година, што је додатно повећало интересовање
(Фото EPA-EFE/Ronald Wittek)

Закуп државног пољопривредног земљишта у Србији и цена закупа парцела имају тенденцију раста и у години пандемије. Уобичајено је да се борба за сваку слободну плодну ораницу води већ годинама у Војводини. Оно што је карактеристично јесте да се повећање интересовања за најам државних ораница све више примећује и централној Србији.

– У великом делу општина завршени су други и трећи круг јавног надметања, и дефинитивно можемо да кажемо да постоји повећано интересовање за закуп државног земљишта. То се може видети по површинама које су дате у закуп и у Војводини и у централној Србији – каже за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

Додаје да је, пре неколико година, било на десетине општина у Србији где уопште није било интересовања за најам али да је таквих сада „јако мало”.

Према подацима Управе за пољопривредно земљиште који су достављени нашем листу, у низу локалних самоуправа (у односу на 2018–2019) порастао је број закупљених хектара.

– Биће их још када се заврши поступак јавних надметања. Раст површина под закупом је заиста важан – наводи Лакић и истиче да таква тенденција постоји уназад годину, до две али да све ово није дошло само по себи, већ је последица низа активности које је спроводила Управа за пољопривредно земљиште како би анимирала пољопривреднике да земљиште узму у закуп.

Према његовим речима битан утицај на веће интересовање има то што данас имамо дигитално управљање земљиштем, као и дигитална јавна надметања.

– Пре свега, постоји отвореност. Ранг-листе се објављују на сајту, тако да свако може да има увид у податке. Пољопривредници, такође, могу да виде којим земљиштем држава управља и шта се нуди у закуп, тачан положај и стање на терену на различитим сателитским подлогама. То је јако важно, јер да би неко постао закупац мора да види и где се то земљиште налази, колико је рецимо удаљено од пута – каже Лакић.

Други разлог раста интересовања, додаје, јесте и то што се земљиште сада нуди у вишегодишњи закуп од пет али и на 10 и 15 година. Просечна прошлогодишња цена закупа државног пољопривредног земљишта у Србији била је 183,6 евра по хектару. Међутим, како је објавио „Агросмарт”, у готово свим локалним самоуправама просечне цене су више.

У Старој Пазови просек је 507 евра, у Темерину 490, у Србобрану 241, у Кули 229… Нови Бечеј је, наводи се, једна од малобројних војвођанских општина у којој закуп пољопривредног земљишта кошта мање од републичког просека – 100 евра.

Наш саговорник објашњава да у овој фази поступка, у фебруару, још немамо прецизне податке о просечној цени закупа земљишта на нивоу Србије, јер добар део Војводине није завршио јавна надметања. Међутим, тенденција јесте да расту и потражња и цена, закључује Лакић.

У око 60 локалних самоуправа забележен раст

У Бољевцу је, рецимо, број закупљених хектара готово удвостручен са 273 на 538 хектара, као и у Крушевцу са 51 на 106 хектара. У Димитровграду је дошло до повећања са 1.402 на 2.508 закупљених хектара, Лесковцу са 1.499 на 1.980, а у Пожаревцу са 144 на чак 1.796 хектара, што је вероватно један од рекордних пораста.

Из до сада обрађених података може се видети да је у око 60 локалних самоуправа у Србији забележен раст закупљених површина државног пољопривредног земљишта.

Коментари7
5803c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Lako je izdavati ali je tesko zavrsiti restituciju,ali da smo uredjena i sretna drzava bilo bi vise zadovoljni gradjana a i placali bi porez drzavi.
ljiljana ljiljana
Drzavno zemljiste mora da ostane u vlasnistvu drzave Srbije. Davanje u zakup na ograniceno vreme uz mogucnost produzenja zakupa je najbolja varijanta. Prodaja te zemlje privatnim licima bi dovela do slicnih rezultata kao prodaja drzavne nekretnine i industrijskih postrojenja. To smo vec videli. Sa zemljistem je jos gore jer bi u nekom trenutku, preprodajom, moglo da dodje u ruke "nepozeljnih" stranaca. To ozbiljna drzava ne sme da dozvoli. Samo zakup!!!!
nikola andric
Za clanice EZ vazi ''princip'' slobodnog kretanja lica, kapitala i robe. Kako ce Srbija u EZ sa sopstvenim zabranama navedenih ''sloboda''? Ljudi ne razmisljaju ''razlicito'' nego istim organom: mozgom. Sto se razlikuje su pretpostavke (premise) od kojih se polazi. Pogresne pretpostavka ne mogu ''proizvesti'' istinite zakljucke.
Nemanja
Otimacina zemljista od strane stranackog drzavnog aparata i njihovih tajkuna u Vojvodini je zavrsena, pa su sad bacili oko na uzu Srbiju
nikola andric
U Srbiji se ne razlikuje izmedju ''tokovnih''- i ''skladisnih velicina''. Isto tako se ne razlikuje izmedju ''svojine'' i ''imovine'' posto se upotrebljavaju kao da znace isto. To objasnjava averziju prema ''zakupu'' narocito od stranaca tako de je po njima bolje da se drzavno zemljiste uopste ne upotrebljava nego da u zakup strancima. Zakup kao i mesecni dohodak po osnovu ugovora o radu predstavljaju ''tokovne velicine'' svakog meseca. Neobradjno zemljite ne liferuje nikakav ''dohodak'' .
dusan1
Nije BAŠ tako ! Država ubire porez od vlasnika zemlje bez obzira dali je isti obrađuje ili ne . Onaj ko uzima zemlju u zakup plaća zakupninu ali ne i porez. Prema tome država ima 'dohodak' UVEK, Jedino je dohodak EVENTUALNO veći ako sopstveno zemljište izda u zakup po ceni većoj od poreza za isto ! Da napomenem da dok je GB bila u EU Kraljica je bila najveći primalac subvencija kao vlasnik zemljišta . Čak toliko da joj se isplatilo da ga 'vrati prirodi ' i ne obrađuje niti daje u zakup !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља