Министар финансија Синиша Мали уручио је данас Програм економских реформи Србије за период од 2021. до 2023. године шефу делегације ЕУ у Србији Сему Фабрицију, истакавши да је то је најважнији документ у економском дијалогу са чланицама ЕУ и Европском комисијом. Мали је рекао да је ово је седми циклус Програма економских реформи који дефинише стратешке реформе којима ће се влада бавити, а који је усвојен 28. јануара.

„Програм укључује осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта, пољопривреда, индустрија и услуге, пословни амбијент и борба против сиве економије, истраживање развој иновације и дигитална трансформација, реформе у области економских интеграција, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада, социјална заштита и инклузија”, навео је министер.

Према његовим речима, у оквиру свих области су дефинисане 24 реформске мере чије ће спровођење обезбедити повећану конкурентност привреде, улагања у иновативност, повећање запослености, већи број радних места и бржи и ефикаснији економски развој.

Мали је рекао да се у Бриселу 18. маја одржава састанак Савета ЕУ и Европске комисије за економска и финансијска питања када би тај Програм требало да буде усвојен, преноси Бета.

Мали је додао и да се Србија показала као земља која се озбиљно ухватила укоштац са пандемијом, са два пакета економске помоћи који су довели до тога да земља има најмањи пад БДП-а у Европи, мању стопу незапосленсти и стабилне јавне финансије и инфлацију.

Министар је подсетио да је у припреми и нови програм са Међународним монетарним фондом (ММФ) који ће се надовезати на Програм економских реформи.

Фабрици је рекао да би 2021. требало да буде година привредног опоравка, као и да ЕУ као први трговински партнер и инвеститор у Србији осећа одговорност да пружи подршку још успешнијем развоју економије у земљи.

„ЕК је прошлог новембра издвојила девет милијарди евра бесповратне помоћи за целокупни Балкан и обезбедила је и шему осигурања коју треба да покрију инвестиције од 20 милијарди евра за наредних седам година”, истакао је Фабрици.

Он је додао и да је на данашњем састанку било речи о приоритетним пројектима, који су у току и који ће бити подржани у оквиру Европског инвестиционог плана за Србију.

„Поред ових конкретних пројеката настављамо са процесом приступања Србије ЕУ кроз структурне реформе чији је један од кључних делова управо овај Програм економских реформи”, навео је Фабрици.

Он је објаснио да тај документ служи да се планираним реформама повећа стопа провредног раста, конкуренција и да се створе нова радна места, као и да ће се помоћ ЕУ заснивати на њему.

Према његовим речима, дигитална и зелена агенда су кључни приоритети који ће погурати процес економског опоравка Србије.

Фабрици је подсетио да више од 60 одсто трговинске размене и инвестиција у Србији потичу из земаља ЕУ и да је зато важно да реформски процеси буду усаглашени са реформама у ЕУ.