недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли банке враћати наплаћене провизије за стамбене кредите

Поново покренута тема законитости наплате премија осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита
(Фото Пиксабеј)

Вест да је Врховни касациони суд донео решење којим се одбија ревизија банке и потврђује незаконитост наплате премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), поново је скренула пажњу јавности на ову тему. Посебно када се зна да су се месецима гомилале правоснажне пресуде виших судова по којима су банке дужне да врате клијентима наплаћену провизију за осигурање код НКОСК-а.

На решење које је објавило удружење „Ефектива” реаговало је и Удружење банака Србије. Осим што су подсетили да је ово осигурање у складу са законом из 2004. године и да је потврђено одлукама НБС, Удружење банака је покретање ове теме назвало „новом кампањом која је из одређених интересних група покренута против банака, односно против НКОСК-а”. Подсетили су такође да је држава ово осигурање увела са намером да олакша добијање кредита грађанима Србије, као и да су такви зајмови били јефтинији, него кредити без овог осигурања.

Према последњем финансијском извештају НКОСК-а, на крају 2019. године, осигурано је 100.220 стамбених кредита у укупном износу већем од 3,6 милијарди евра. Корпорација, према том извештају, води 112 парничних поступака против корисника кредита, док је за штете резервисано 1,08 милијарди динара, обрачунатих за 946 осигураних доспелих кредита.

Међутим, борба дужника са банкама око стамбених кредита у „швајцарцима”, потврдила је и чињеницу да је ово осигурање у ствари осигурање банке од ризика, а не дужника. Банке и даље  сматрају да је правично да тај трошак плате клијенти због мање камате, а они тврде да је плаћање премија за корпорацију обавеза банке која је неправично преваљена на кориснике кредита.

Адвокат Јелена Павловић из Удружења ЦХФ Србија сматра да су тачни наводи банака да је камата у случају осигурања кредита код корпорације била мања, јер је и кредитни ризик био мањи, али указује да су само делимично тачни наводи да је до пада камата дошло због осигурања кредита. Пад каматих стопа је, објашњава, тренд који је већ годинама присутан како на европском, тако и на светском тржишту у тој мери да су камате по којима банке једна другој позајмљују новац већ годинама негативне, што значи да камату плаћа онај ко новац даје, што је супротно свим претходним схватањима о вредности новца.

– У време када је донет Закон о НКОСК 2004. године, банке као повериоци нису имали могућност да у разумном року наплате своја потраживања, међутим од 2005. изменама Закона о хипотеци, а затим и низом измена Закона о извршењу и обезбеђењу, поступак активације хипотеке се одвија у веома кратким роковима од 30 до 60 дана, те је време да се преиспита потреба даљег рада корпорације на начин који је сада присутан – каже Павловићева.

Сврха корпорације, како објашњава, била је да помогне развој банкарског сектора у области стамбених кредита. Тако је уговорима о регулисању међусобних обавеза у пословима осигурања ових кредита између НКОСК банке дефинисано да, уколико корисник кредита не измирује доспеле ануитете, то чини корпорација и то све заостале рате увећане за законску затезну камату. Она по плану наставља да отплаћује ануитете све док банка не прода имовину која је била средство обезбеђења.

– Када прода, банка је у обавези да прво корпорацији исплати износ плаћених рата, а у случају да потраживање банке по основу ненаплаћене главнице и свих трошкова превазилази суму добијену од продаје имовине, НКОСК је у обавези да банци покрије 75 одсто од оствареног нето губитка. Већ из саме сврхе уговора који су закључиле банка и корпорација јасно се види да је највећи кредитни ризик банке – да корисник кредита неће уредно плаћати своје обавезе – осигурањем код корпорације нестао, јер је НКОСК преузео све обавезе, па и надокнаду евентуалног губитка банке. На овом месту, чак и ако занемаримо законску регулативу, мора се признати да је ово озбиљна корист по банкарски сектор која се не може ничим негирати – каже адвокат Удружења ЦХФ Србија.

Она додаје да је неспорна чињеница да је финансијски сектор сада убедљиво најразвијенији и да му више није потребна помоћ државе на начин на који је то био случај 2004. године.

Подсећа и да не треба изгубити из вида ни чињеницу да су банке од 2005. у Србији ослобођење плаћања пореза на додату вредност, чиме се држава одрекла у корист банака, до тада прописаних, 20 одсто пореза на све камате, провизије и накнаде које банке наплаћују.

Србија, не само да не заостаје за било којом земљом ЕУ, већ и предњачи ако поредимо каматне стопе које су код нас и даље знатно веће у односу на европске земље.

Павловићева наводи да нешто слично корпорацији постоји само у Канади, али је принцип рада потпуно различит. Тамо је, каже, кредит скупљи ако се осигурава код Канадске корпорације за хипотеке и то осигурање се користи када корисник нема могућност да плати 20 одсто учешћа, а уз то је јасно наглашено да је то осигурање од које корист има банка.

– Сваки проблем који корисник кредита има у отплати, првенствено решава са Канадском корпорацијом за хипотеке, која дозвољава мировање кредита, продужење отплате и чини све да се кориснику омогући наставак плаћања сходно могућностима, док је у Србији корисник кредита потпуно препуштен самовољи банке која у случају осигурања кредита нема никакав интерес да уговор одржи на снази јер јој је наплата од корпорације загарантована – објашњава наша саговорница.

Коментари2
1699a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

RosaLux
Banke u svojoj praksi uzimaju novac a ne daju ha, osim ako ga pozajme da bi zaradile!
Milovan
Sramota je šta su sve nove banke radile, od jednostranih povećanja kamata, do naplate izmišljenih troškova, naknada i održavanja računa, pa penali ako nema određeni promet preko računa, a ni jedna nije za to kažnjena. O sredstvima obezbeđenja tek je komentar suvišan - hipoteke, menice, administrativne zabrane, osiguranje života i imovine, supružnici za jemce i opet sve to navodno nije dovoljno, nego daj još i NKOSK i to da klijent plati. A koje obezbeđenje, za bilo šta ima građanin?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља