Од нашег дописника

САРАЈЕВО – Све учесталије захтеве за гашење Канцеларије високог представника (ОХР) у Сарајеву, који не стижу само из званичне Бањалуке, већ и из неких других домаћих и међународних кругова, бошњачки политичари тумаче као недобронамерне и опасне по интересе БиХ. Иако су својевремено подржавали опште мишљење да „БиХ са високим представником не може у ЕУ”, данас не мисле тако. У последње време грчевито се боре за останак ОХР-а, из којег је, према мишљењу многих, поготово за време мандата Валентина Инцка, исказивана наклоност само политици креираној у бошњачким политичким круговима.

Ових дана на удару критике из Сарајева нашао се и шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер – због изјаве да се „мора тежити постепеном гашењу ОХР-а”, јер је, како је навео за бањалучке „Независне новине”, „постојање те институције у БиХ дугорочно некомпатибилно с чланством у ЕУ”.

Делегат у Дому народа парламента БиХ Денис Бећировић, познат по својим неуспелим и погрешним иницијативама, као и по честим неоснованим и неутемељеним нападима на Србију и њене званичнике, поручио је Сатлеру да је његова изјава „неопрезна, површна и опасна”, те да „нема утемељење у Дејтонском мировном споразуму”.

Осврћући се на став високог европског дипломате, Бећировић је у разговору за сарајевски портал „Вијести.ба” изјавио, између осталог, како би Сатлер, уместо што позива на гашење ОХР-а, требало да „стави акценат на постепено гашење политике која позива на слабљење БиХ и јачање деструктивних снага”. Притом је алудирао на српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и неке друге снаге у БиХ које, како је казао, „раде на њеном рушењу”, у чему их изјаве попут Сатлерове охрабрују.

Председавајући Савета министара БиХ Зоран Тегелтија сматра де је Канцеларија високог представника постала „адвокатска канцеларија неких бошњачких политичких партија” и да функција високог представника „дуги низ година није фактор решавања проблема”, те да се из ОХР-а „често креирају решења” која одговарају само једној страни.

„Егзибиције високог представника Валентина Инцка сада, на одласку, као и његове претње санкцијама, наметање законских решења, само су још једна потврда да та институција нема више шта да ради у БиХ. Потребно је да оде и да се престане с очекивањима како ће високи представник, или председник неке друге државе, наметнути решења у БиХ”, изјавио је Тегелтија за „Вечерњи лист”, издање за БиХ.

Као неко ко одлично схвата и разуме шта је био крајњи циљ бројних Инцкових одлука, директно упућених само Републици Српској, Тегелтија каже да би „било добро да нови високи представник, ако дође у БиХ, буде неко с више ауторитета него што сада има још актуелни Валентин Инцко”.

Драган Човић, лидер ХДЗ-а, најмногољудније и владајуће хрватске странке, очекује да ће након промене у врху ОХР-а доћи до трансформације улоге високог представника за потребе ЕУ, јер је та улога у последњих неколико година изгубила смисао. „Не можемо добити кандидатски статус и отворити процесе преговора, а истовремено имати тај паралелни институт власти с оним бонским овлашћењима којима, према неким тумачењима, можете сменити председника државе, наметнути законска решења, променити Устав ако треба”, закључује Човић.