субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 21.02.2021. у 21:32 Биљана Митриновић
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Америка се вратила, НАТО креће

​НАТО је под новом администрацијом Џозефа Бајдена одлучио да промени стратегију према Русији и Кини, која је установљена пре 2010. године. Према речима генералног секретара aлијансе Јенса Столтенберга, узели су у обзир напоре које предузима Пекинг и погоршане односа са Москвом. Пентагон је саопштио да Русија представља претњу за све чланице aлијансе јер „користи војну силу за постизање својих циљева”. Сарадња Русије са Кином је додатни подстицај да НАТО промени своју концепцију, иако се може очекивати да ће та сарадња под заједничком претњом бити још блискија.

Иако су се САД, које диктирају правце деловања НАТО-а, вратиле у неколико међународних споразума, укључујући и Споразум о ограничењу стратешког наоружања, на самиту лидера у марту биће усвојен нови стратешки концепт који би омогућио спремност на конфронтацију уз истовремено одржавање дијалога с Русијом – али са позиције силе. За обуздавање Кине и Русије биће потребно да чланице одобре и нова финансијска средства.

ПРЕТЊА С ИСТОКА: Иако НATO покушава да одржи јединство уз помоћ фактора „претње са Истока”, у Европи не постоји јединство поводом означавања непријатеља, барем не у мери да су све чланице спремне да заоштре односе са Русијом и Кином до границе са које нема повратка. Немачка је „прогурала” кроз ЕУ нови инвестициони споразум са Пекингом и на креативне начине настоји да одржи енергетске односе са Русијом кроз „Северни ток 2”.

Без обзира на санкције које се обнаваљају поводом припајања Крима, руског мешања у рат у Украјини и наводног тровања Алексеја Наваљног, очекује се да ће Немачка и неке друге чланице покушати да нађу компромисну формулацију како би одржале баланс: да се отворено не сукобе са Русијом и Кином, а да ипак задовоље америчке интересе. Берлин очекује да притисак Бајденове администрације неће бити, барем не толико, отворен и претећи као у време Доналда Трампа и да ће им бити остављен простор да се позиционирају као битан фактор на свом континенту. Баједнова стратешка порука да се „Америка вратила” није без ризика за Европу. Иако неће повући своје војнике из Немачке, дипломатска и војна експанзија САД и те како може угрозити интересе европских водећих држава јер им циљеви, опасности и потребе нису истоветни.

Русија неће остати без одговора на промену стратешког концепта НАТО-а, јер се изузев Столтенбергове отворене најаве, у њиховом понашау ништа не мења. Приближавање војне алијансе западним руским границама се одвија у континуитету и прате их реципрочни руски одговори гомилањем снага, унапређењем војне технике и интензивирање војних вежби како би обезбедила своје одбрамбене и безбедносне интересе. Кина, с друге стране, на најаве новог стратешког концепта НАТО-а гледа као на демонстрацију хладноратовског менталитета и са њихове стране неће изостати одговор.

ГРУЗИЈСКИ САН: Оставка на место премијера Грузије Георгија Гахарија и именовање досадашњег министра одбране Ираклија Гарибашвилија (који је до 2015. био премијер) носи велики ризик од хаоса. Неочекивану оставку премијер је образложио покушајем смањења тензија после хапшења опозиционг лидера и вође антируских протеста 2019. године Никанора Мелије.

После жестоког сукоба у парламенту, чији је повод био то што је Рус, председавајући међупарламентарне православне уније, сео на место председника параламента, Грузија је ушла у нови круг хаоса. Одлука премијера да одступи дочекана је ликовањем у канцеларији Странке уједињеног националног покрета, а амбасадор Литваније у Тбилисију Андриус Калиндра је одмах изразио солидарност са опозицијом. Да ли ће се тензије смањити, како је навео бивши премијер – сигурно неће.

Земља у којој је рат против Јужне Осетије и Абхазије 2008. повео бивши председник Михаил Сакашвили, који је водио прозападну политику и залагао се за чланство у НАТО-у, доживела је пораз у петодневном рату. После прошлогодишњих избора деловало је да ће Грузија упловити у мирне воде, али Скашвили, коме је украјински председник доделио саветничку функцију, има другачију визију: он захтева од опозиционе странке, чији је био председник, да доведе ствар до краја и сруши државне институције изнутра.

Примењујући технологију опозиционих напада на владу (што је чинио и у Украјини у време Петра Порошенка) Сакашвили поново предводи сценарио сукоба са Русијом у двема републикама које је Москва признала и чије су војне базе у њима гарант интегритета. Као и на протестима у Белорусији и Русији тражи се објављивање имена и адреса припадника специјалних снага и проширивање опозиционог покрета како би издејствовали нове изборе. Сакашвили је апеловао на дипломате акредитоване у Тбилисију да не размишљају о Грузији као секундарној земљи – јер се Америка вратила.

Коментари1
a84a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasha
Dobar analiza. Biden nema karizmu da uradi nesto po sovome. Nastavlja oprobanu politiku nasilja kao i mnogi predhodni presednici iz demokratske partije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља