петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 21.02.2021. у 21:39 Марија Бракочевић

Пандемија отказа због короне

У свету без посла прошле године остало 114 милиона радника, у Србији око 66.000
Без посла су чешће остајале жене и млађи радници (Фото: Пиксабеј)

Ниско и средње квалификовани, жене, самозапослени и млади, у групи су радника који су најтеже погођени кризом изазваном вирусом корона. То показује најновија анализа о утицајима пандемије на светску економију Међународне организације рада (МОР) која упозорава да је управо због пандемије, али и мера против ње и ограничења држава и компанија, у свету без посла остало око 114 милиона људи.

У односу на 2019. највећи губици запослења били су у Америци, а најнижи у Централној Азији и Европи, где су спровођене активне мере задржавања посла смањивањем радног времена и финансијском подршком предузећима и радницима, оцењује МОР.

За разлику од света, према званичним подацима у Србији је лане без посла остало 66.324 грађанина, колико их се пријавило на биро рада због примања новчане накнаде у случају незапослености. Незванично, тај број је далеко већи, јер се не пријављују увек сви на евиденцију Националне службе за запошљавање.

МОР наводи и да је губитак посла код жена био за пет одсто већи него код мушкараца, а код младих радника за 8,7 одсто, у односу на старије раднике. Најновије ажуриране процене ове организације показују и да је у току целе протекле године услед пандемије у светској економији изгубљено 8,8 процената глобалног радног времена у поређењу са последњим тромесечјем 2019, што је једнако губитку 255 милиона послова са пуним радним временом. Упркос очекивањима и најавама да ће снажан економски опоравак уследити већ у другој половини ове године, после масовне вакцинације против ковида 19, МОР упозорава да је глобална економија и даље суочена са високим нивоом несигурности, као и да постоји ризик неуједначеног опоравка светске економије. Најновије пројекције указују на трајни дефицит у раду 2021.

Ослањајући се, између осталог, на економске прогнозе Међународног монетарног фонда, основни сценарио предвиђа континуирани губитак радног времена од три одсто и у овој години.

Да је криза која се и у Србији прелива на прве месеце 2021. додатни изазов за домаћу привреду како би се испунио план о овогодишњем привредном расту за шест одсто, сматра Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије. Наглашава да ће какав-такав одржив стандард запослених моћи да се обезбеди само уколико земља буде успела да дође на ниво пре пандемије, са око три-четири одсто раста.

– У Србији постоје и фирме које раде за стране инвеститоре, чија се роба извози широм Европе. Оне у великој мери зависе од стања на тржиштима тих земаља, па се суочавају са великим проблемима, исто као и овдашњи угоститељи и трговци – подсећа Атанацковић.

Економски стручњаци подвлаче да се и у делатностима које су снажније погођене епидемијом и које очекује постепен и дуготрајан оправак и надаље може очекивати смањење запослености, али и раст запослености у ИТ сектору и неким деловима индустрије.

У случају да се пандемија обузда током другог квартала 2021. и да се након тога не примењују епидемиолошке мере, може се претпоставити да ће неколико десетина хиљада радника изгубити своја радна места, показује анализа Фондације за развој економске науке.

 

Захтеви за новчану накнаду

У току 2020. Националној служби за запошљавање (НСЗ) поднета су 66.324 захтева странака за новчану накнаду, а само у децембру су 29.653 незапослена користила ову помоћ државе. Такав захтев највећи број грађана поднео је, или по престанку радног односа на одређено време или по престанку ангажовања на привременим и повременим пословима.

 

Коментари1
0bf5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Nasa narodna ''bele pare za crne dane'' se moze videti kod Nemacke i Holandije. Nemacka je rezervisala 500 milijardi evra za ''crne dane'' a Holandija 70 (10% od ND) . Ceo evropski fond za ''siromasne'' je 750. Mada novac nije ''blago'' nego sredstvo razmene ipak likvidnost je primarna za ''crne dane''. Svako ocekuje pomoc od drzave mada se drzavno upravljanje asoscira sa socijalizmom . Dali su to paradoksi kapitalizma ili su ''kapitlizam'' i ''socijalizam'' zastareli pojmovi? Pomesani ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља