Ниш – Према статистичким подацима за 2020. годину, на подручју Ниша незнатно је опао број случајева насиља у породици у односу на ранији период. Лане су, саопштено је у Центру за социјални рад „Свети Сава”, поднете 834 пријаве за породично насиље, што је шездесетак мање него 2019.

Од укупно 834 пријаве за породично насиље у прошлој години у Нишу, 502 су биле због физичког, 329 психичког, а три због сексуалног насиља. У 587 случајева, жртве су биле старости од 18 до 65 година, а њих 123 старије од 65 година. Поднете су и 82 пријаве када су породично насиље трпеле малолетне особе, а у 41 случају физичкој и психичкој тортури су била изложена деца.

Према резултатима анализе, мала деца најчешће су мета насиља родитеља или ванбрачних партнера својих очева и мајки. Када је реч о жртвама у старосној категорији од 18 до 65 година, насилници су углавном били садашњи или бивши супружници, ванбрачни партнери, деца, браћа или сестре. Особе старије доби најчешће су жртве својих такође старих супружника, али и своје деце, мада је било случајева да су насиље над њима извршили и рођаци из породица супружника.

Како је истакнуто, управо највише забрињава насиље над особама у „трећем добу”. Тим пре што се у половини пријава за насиље над старијима од 65 година наводи да су злостављачи били – њихова деца.

Синови и кћерке, и сами одрасли људи, својим насилничким понашањем приморали су своје мајке и очеве да поднесу чак 57 пријава због тортуре, малтретирања и физичког злостављања. Ови узнемирујући подаци свакако захтевају дубљу анализу и свеобухватан одговор на питање зашто се дешава да потомци, и то не једном, дигну руку на оне који су их донели на свет и одгајали. И, свакако, куда све то води?