субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 22.02.2021. у 19:52 Љиљана Вујић

Барније би да буде председник Француске

Европски комесар могао би бити брана на путу ка Јелисејској палати десничарки Марин ле Пен, како је то ланe био Емануел Макрон
Главни преговарач за брегзит каже да његов посао још није готов (Фото EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Мишел Барније је бранио интересе ЕУ током бракоразводне парнице с Лондоном и, као искусни „борац на првој линији фронта”, зна шта је у интересу европске породице и кад је реч о Паризу, у којем се увелико крчка кампања за председничке изборе 2022. године. Главни преговарач за брегзит ускоро ће се из Брисела, где приводи крају мандат, вратити у родну Француску, где се бруји о томе да ће бити један од кандидата за следећег председника.

Да ли је он нова брана на путу ка Јелисејској палати десничарки Марин ле Пен, како је то лане био Емануел Макрон?

Ле Пенова ће трећи пут oкушати срећу у трци у којој победник добија кључеве Јелисејске палате. Њен Национални фронт опет је продоран. Свеже анкете кажу да њихова харизматична лидерка никад није била јача, те да тренутно ужива подршку бирачког тела за чак око десет процената већу него што је имала 2017. Тада је у другом финалном кругу млади центриста Макрон осујетио ову заговорницу националних држава с јаком антимигрантском реториком, чије је деловање фокусирано на обрачун против радикалног ислама. Подижући зидине око тврђаве у којој столује већ четири године, Макрон у политици оштро скреће удесно, како би у свој табор преусмерио верне гласаче Марин ле Пен. Али, ако се може судити по актуелним сондажама јавног мњења, то неће бити довољно, јер је наводно разлика у подршци бирачког тела у његову корист свега око четири одсто.

Барније је најавио оснивање покрета „Патриота и Европљанин”. Дакле, бриселски заступник представиће се у Француској као патриота, што је и Ле Пенова, али и као Европљанин, што је и већина Француза, који не желе да се одвоје од ЕУ по узору на Британце, али у жељи да оснаже своју државу без пардона мењају сваку већ виђену власт. То су јасно поручили претходним гласањем, кад су, у корист тада новог лица на политичкој позорници Емануела Макрона, у историју послали традиционалне партије које су владале пола века.

И Ле Пенова је ублажила реторику, напустивши раније заговарани „фрегзит”, а повратак је обележила обећањем да ће и она, као што то већ ради Макрон, усвојити закон који се снажно обрачунава с фундаменталистима.

Тиме се ова два стара ривала у наступу озбиљно приближавају једно другом, што у кампању уноси одређену дозу „досаде”. Уз чињеницу да су њих двоје били главни ривали у прошлој трци, постоји бојазан да би у репризи могли да заморе гледаоце толико да ће променити канал или се искључити из праћења кампање. Излазност је и 2017. била најмања од 1969.

Барније готово да не крије намеру да се кандидује у покушају да постане председник Француске или, у најмању руку, унесе мало живота и неизвесности у долазеће изборе. Док је преговарао о условима изласка Велике Британије из заједнице, Барније је истицао да ЕУ неће жртвовати своју будућност да би постигла споразум. ЕУ неће ни сада жртвовати своју будућност евентуалним доласком на власт француске десничарке, која се с поносом ставља у исти кош са Доналдом Трампом, као антисистемским човеком, и призива бољу сарадњу с Владимиром Путином. Француска и Немачка су локомотиве нове развојне стратегије ЕУ, у којој није могуће повући паралелу с претензијама десничарске кандидаткиње за новог шефа Француске.

Намеће се питање да ли ће бивши европски комесар имати успеха у матици као што је у Италији имао Марио Драги, бивши председник Европске централне банке, који је недавно преузео палицу над владом у Риму. Ле Пенова је најавила пројекат националног јединства, који би могао да окупи Французе. Она је малтене први познати политичар који најављује кандидатуру на изборима. Пре ње су локалним медијима кандидатуре најавили посланик Жан Ласал и суверениста Франсоа Аселино.

Барније за сада у свој покрет окупља истомишљенике, посланике и сенаторе. Крајем марта окончаће своју европску мисију у Бриселу, а потом ће се посветити враћању свог места међу републиканцима, чији је члан више од 50 година. Овај бивши француски министар спољних послова и министар пољопривреде у посланичким клупама је од 1978. године, што му може бити отежавајућа околност, с обзиром на то да је тамошње бирачко тело избором младог и политички тада неискусног Макрона дало на знање да му је доста познатих лица из редова социјалиста и републиканаца која су се деценијама смењивала на политичкој сцени. Али Барније мисли да ће му искуство ићи наруку, као што је ишло Џозефу Бајдену, од кога је млађи непуних девет година.

Штавише, „Франс инфо” јавља да ће Барније изаћи с конкретнијим предлозима већ крајем априла, када ће представити своју књигу засновану на четворогодишњим преговорима с Лондоном. Извући ће лекције о томе зашто се брегзит догодио, зашто се може поновити, и осврнути се на популизам и његове опасности.

Коментари3
ba912
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Francuskom mentlitetu ne odgovara presednicki sistem. Posle de Gola nijdan nije postigao vise osim skandala. Francuski mentalitet je odredjen francuskim pokretom prosvetiteljstva. Njima zahvaljujemo ''pravnu drzavu'', trias politica i ''duh zakona''.
Krsta
Francuskom metalitetu odgovara jedino da misle da su nesto posebno i da imaju bogom dano pravo da se bune po ulicama kako im se ceifne - eto zuti prsluci pocese kao protest protiv cene goriva za traktore i jos uvek traje taj protest a niko vise nezna sta zahtevaju - ali vazno je izaci na pobune kad je lepo vreme. Sto se tice pravne drzave hm, od 3 zadnja predsednika dvojici se sudilo za neke pronevere dok su bili na vlasti: Miteran i Sarkozi a Oland nije ni smeo da se kandiduje za drugi mandat.
Miloš Drljača
Изузетно важна вест!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља