уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корона руши зид Торе

Заједница ултраортодоксних Јевреја у Израелу оптужена за ширење пандемије
Хареди окупљени око тела рабина који је преминуо после месец дана борбе против короне (Фото EPA-EFE/Abir Sultan)

Без обзира на најбржу вакцинацију на свету и излазак из трећег „закључавања”, у Израелу је пандемија далеко од побеђене – у великој мери због зида који је подигла заједници ултраортодоксних Јевреја, Хареда.

Иако људи који своје животе посвећују учењу пет Мојсијевих књига, Торе, умиру пропорционално више од других Израелаца, велики број њих одбија да следи мере заштите које прописује држава. Хареди се најстриктније придржаваjу јеврејског закона, халахе, и традиције. Не признају ауторитет државе, живе у изолованим заједницама, животом који се противи савремености. Зато и одбијају мере борбе против ковида 19.

Квартови и насеља Хареда постали су највећа жаришта пандемије: у њима је чак 40 процената свих у земљи који носе вирус корона – иако чине тек 12 одсто становништва у деветомилионској држави. Од око 47.000 полазника њихових верских школа, више од четвртине су пацијенти на опоравку.

Колико год да их умре, јешиве се не затварају. Не могу, пошто су молитва и Тора живот. Тора штити и чува. Уколико прекинете да учите Тору, свет ће се срушити, уче хасидски рабини. Свака смрт је свето жртвовање за виши циљ, кажу Хареди, који себе сматрају верски најаутентичнијим Јеврејима.

Ко онда да контролише заједничка ритуална купања дечака пред молитву, пре него што крену у учење Торе? Ко да им каже да носе заштитну маску?

Пре десет месеци, кад је први талас погодио Израел, трајао је кратак период када су се рабини сложили са затварањем синагога и јешива. Временом је отпор ултраортодоксних растао. Дозволили су масовна венчања. Власт која Хареде финансира није успела да спречи да сахрани угледног рабина у Јерусалиму присуствују хиљаде верника који су кршили сва правила заштите.

Министарство здравља улаже милионе шекела у кампању охрабривања Хареда да се вакцинишу, али без обзира на то што их корона масовно коси, они одбијају да се подвргну правилима која важе за све друге. Хареди су прошлог месеца жестоко протестовали против трећег закључавања. Улице њихових квартова по Јерусалиму, Беит Шемешу и Ашдоду претворене су у бојишта против снага реда. Ноћни нереди испред јешиве у Бнеи Браку, „граду Торе” и највећем центру ултраортодоксних Јевреја, били су пропаћени повицима полицији: „Одлазите одавде, нацисти!” Екстремисти су преко ноћи постали хероји, нови јеврејски мученици који бране своју аутономију.

Један израелски сатирични ТВ шоу приказао је рабина Хаима Канијевског, лидера Хареди заједнице у земљи и секте „Литванаца”, као неког ко фактички управља Израелом: он је одобрио отварање јешива супротно одлуци владе.

Мада ниједан рабин не присиљава вернике да крше правила, нема те спољне силе која Харедима може да диктира како ће да живе. Тако је од давнина, иако се не памти да се нека јеврејска заједница тако отворено супротставља властима као сада. Хареди одбијају да прихвате директиве владе, пошто би, тумаче, тако пристали на постојање више силе изнад њихове аутономије. По сваку цену желе да сачувају своју екстериторијалност и повластице које су стекли. Чак и док корона угрожава животе свих.

Ни рабини ни њихови политички савезници са деснице – који су Канијевском доделили титулу „сар хаторах”, министар Торе – нису желели насиље, али су поставили његове темеље борећи се са државом за очување аутономије Хареда.

„Не разумем везу између вере, између јудаизма и онога што они раде”, каже професор Моти Равид, директор једне израелске болнице. „Они су годинама учени да добију све, а да не дају ништа, и ово је сада један од резултата.”

Не разумеју многи. Заједница Хареда постала је инкриминисани део друштва, оптужена од секуларних и група верских циониста за ширење короне и угрожавање здравственог система земље. Није ово први пут да се Израел суочава са оваквом врстом безакоња. Све је то део изазовног односа државе и Хареда већ 73 године. Непосредно после проглашења државе, ултраортодоксни су насилно протестовали што су путеви, продавнице или биоскопи отворени на јеврејски дан одмора, шабат. Потом су се борили против тога да жене буду регрутоване у војску.

Две деценије касније покренули су оштру кампању против аутопсија и ископавања древних локација, тврдећи да се тако скрнаве гробови. Нападали су патологе и археологе. Током осамдесетих година 20. века поново је покренут прави мали рат око правила шабата. Возила која су пролазила близу њиховог јерусалимског кварта Меа Шеарим била су каменована.

Онда је насиље попустило. Хареди су од државе добили монополе у вези са изузетно важним грађанским слободама, као што су бракови и сахране. Њихове водеће групе препознале су да много више могу да добију од растућег политичког утицаја. Њихове странке су у расцепканом свету израелске политике често представљале језичак на ваги.

До пред крај шездесетих година 20. века главне јеврејске верске заједнице избегавале су политичко опредељивање. Статус кво трајао је све до рата 1967, а од пре две деценије почело је приближавање Ликуду као водећој партији деснице.

Одлуке Врховног суда о шабату, верској конверзији, правима ЛГБТ заједнице или војног рока – које су биле противне жељама Хареда – полако су их гурале на крајњу десницу. Премијер Бењамин Нетанијаху се од 2009. ослања на Шас и Уједињени Тора јудаизам, две водеће странке ултраортодоксних.

Партнерство би у ситуацији пандемије премијеру могло да нанесе више штете него користи уочи избора 23. марта. Чинио им је све могуће уступке, а није у стању да спроведе директиве здравствене заштите. Шта да ради када се партије Хареда успротиве закону по којем би биле пооштрене казне онима који се не придржавају мера заштите од пандемије? Како да се ослања на старе савезнике када 61 одсто испитаника каже да је против уласка ултраортодоксних у наредни кабинет?

Премијеру је јасно да одбијањем да Хареде потчини оштријој контроли Ликуд губи део гласова, који иду у корист његових ривала с деснице. Харедима је јасно да се премијер у приватном животу понаша секуларно – не придржава се правила кошер исхране или шабата – али би да га чувају јер страхују да би могли да остану на спруду. Савезништво које данас управља Израелом суочено је с озбиљним изазовом, али се неће предати без борбе.

Коментари4
2fe70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zikica
Jedan poznanik jevrejske vere je kivan na ove sa kikicama, kako kaze njegova rodnina koja zivi u Palestini/Judeji oni nista ne rade samo citaju verske knjige i prave decu ziveci na nas racun od pomoci drzave a svake godine ih je sve vise i vise zato sto imaju po 10+ dece. Na kraju ce oni pre muslimana iznutra unistiti drzavu koju ce dovesti do prosjackog stapa.
dusan1
Da nema tih sa kikicama i torom u rukama , nebi ni postojala Jevrejska država ! Oni koji ih hrane i brane bi se vrlo brzo vratili odakle su i došli !
САША
Што би народ у Србији занимало ово ? Зар немате неке лепе вести из Србије ?
Zorana
Lepe vesti iz Srbije ? Kako da ne : evo i kod nas neki ne veruju u virus ; u crkvama se pricescuju istom kasikicom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.