Судови у Србији почели су да доносе одлуке о накнади штете жртвама већ у кривичним пресудама, без упућивања на парнични поступак, а неколико одлука о обештећењу донето је и у оквиру споразума са тужилаштвом о признању кривичног дела, каже за „Политику” судија Врховног касационог суда Радмила Драгичевић Дичић, поводом 22. фебруара – Европског дана жртава кривичних дела.
Као пример добре праксе наводи пресуду Вишег суда у Новом Саду, којом је прихваћен споразум Вишег јавног тужилаштва о признању кривичног дела са оптуженим за трговину људима. Поред тога што је овим споразумом осуђен на казну затвора од пет година и три месеца, окривљени се обавезао да жртви надокнади штету у износу од 1.117.000 динара. Реч је о жени која је, као жртва трговине људима, била приморана на рад и проституцију, а њен захтев за накнаду материјалне и нематеријалне штете није је изложио секундарној виктимизацији у кривичном и парничном поступку већ је решен у оквиру споразума тужилаштва са окривљеним.
– За остваривање права жртава у кривичном поступку изузетно је значајан јавни тужилац који по правилу први долази у контакт са жртвом. Зато смо се посебно фокусирали на споразуме о признању кривице, у које сада тужиоци „уграђују” и обавезу окривљеног да жртви надокнади штету. Већ имамо неколико таквих споразума у Војводини – каже судија Драгичевић Дичић, која је члан Радне групе за израду „смерница”.
Реч је о документу Врховног касационог суда под насловом „Смернице за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку”. На основу ових смерница, многе судије и тужиоци су прошле кроз једну врсту обуке како би већ у кривичном поступку, без одуговлачења и излагања жртава додатним траумама, донели и одлуку о материјалној одштети, као и о накнади нематеријалне штете због претрпљеног страха и болова.
– Кроз обуке су прошли и припадници полиције, исто као и тужиоци и судије, како би могли да препознају потребе жртава и буду посебно сензибилисани за рад са њима. Значајно је унапређено информисање о њиховим правима и детаљима кривичног поступка. Више њих је у последње време добило статус посебно осетљивог сведока и право на пуномоћника, у складу са Закоником о кривичном поступку. Посебна пажња обраћа се на жртве кривичних дела са елементима насиља и нарочито трговине људима – каже судија Радмила Драгичевић Дичић.
Између Врховног касационог суда и четири апелациона суда још пре неколико година потписан је посебан протокол који има циљ да се у што више судова обезбеде посебно опремљене собе за жртве и осетљиве сведоке, а сада ће уз помоћ донације ОЕБС-а ове просторије бити повезане са судницом уз помоћ видео-конференцијске везе, истакла је наша саговорница.
Прва таква просторија биће отворена у Палати правде у Београду данас, када се обележава Европски дан жртава кривичних дела. Мисија ОЕБС-а и Делегација ЕУ у Србији најавили су да испоручују опрему за видео-конференцијско сведочење жртава и сведока у још четири суда.
„Виши судови у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару добили су и посебно опремљене просторије у којима ће бити омогућено сведочење путем аудио-видео линка”, саопштили су из Мисије ОЕБС-а.
Жртве и сведоци ће од сада, по процени суда или када добију статус посебно осетљивих сведока, уместо у судници, сведочење моћи да обављају путем видео-линка у пријатно опремљеној просторији, уз присуство адвоката кога могу добити и о трошку државе, уз подршку или присуство стручњака попут психолога, социјалних радника или особа из невладиног сектора оспособљених за пружање подршке.
Обезбеђивање посебних просторија у судовима за ову врсту сведочења, као и њихово опремање видео-конференцијском опремом прати динамику оснивања служби за подршку жртвама и сведоцима и усклађена је са Акционим планом Националне стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела.
Видео-конференцијска опрема у вредности од 150.000 евра, обезбеђена је у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Републици Србији”, који финансира Европска унија, а спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији као изабрани партнер Министарства правде.
Циљ пројекта је и подршка спровођењу петогодишње Националне стратегије за унапређење положаја жртава и сведока, која је усвојена у јулу 2020. године. Мисија ОЕБС-а помогла је Радној групи Министарства правде у изради стратегије чији је циљ успостављање националне мреже услуга подршке жртвама и сведоцима и постизање ефикасног умрежавања и координације између судова, тужилаштава, полиције и различитих институција и организација цивилног друштва.
Раст криминала у доба пандемије
Eврoпски дaн жртaвa криминaлa обележава се широм Европе од 1991. године, у намери дa сe пoслeдицe кoje жртвe криминaлитeтa трпe, учинe видљивим ширoj jaвнoсти и дa сe друштвo пoдстaкнe дa eфикaсниje и пoтпуниje зaштити прaвa жртaвa.
Процене су да у Eврoпи нa гoдишњeм нивoу oкo 75 милиoнa људи пoстaну жртвe криминaлa.
У периоду пандемије регистрован је и додатни пораст криминала, што зaбрињaвa, aли и oпoмињe дa држaвe и свaкo друштвo о oвoм питaњу мoрajу дa пoсвeтe још вишe пaжњe, наводе у ОЕБС-у.