субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 22.02.2021. у 22:00 Ивана Албуновић - Јелица Антељ

Зашто и даље лако одбацујемо уређаје који су функционални

Борба против е-отпада почиње едукацијом потрошача о поправци уређаја као алтернативи за замену или куповину новог производа
Према последњем извештају Глобалног монитора Уједињених нација, у 2019. години забележена је рекордна количина електронског отпада широм света, која износи 53,6 милиона метричких тона, а рециклирано је само 17 одсто тог отпада (Фото EPA-EFE/Maxim Shipenkov)

Пандемија је променила многе навике потрошача широм планете, а једна од добрих страна је то што је забележено много више „рециклирања” старих уређаја. Многи су за потребе рада или учења од куће „извукли” заборављене десктоп рачунаре, игрице и друге уређаје и почели да их користе. Полако, уместо да јуре за новим трендовима, окренули су се старим моделима који су и даље савршено функционални, а управо то може бити врло важно у односу на животну средину у будућности. Џастин Ведерил, оснивач компаније „Јубрејкајфикс” (uBreakiFix), светског лидера у поправљању електронике, каже да је индустрија та која непрекидно настоји да побољша уређаје, а корисници то прате и практично лако одбацују оне који и даље функционишу. Он каже да је тешко помирити ту жељу за са растућим утицајем технолошке потрошње на животну средину.

Према последњем извештају Глобалног монитора Уједињених нација о електронском отпаду, 2019. године забележена је рекордна количина електронског отпада широм света, која износи 53,6 милиона метричких тона потрошачке електронике – од мобилних телефона и рачунара до разних других уређаја. Рециклирано је само 17 одсто тог отпада, а кад се зна да се до 2030. године очекује удвостручавање количине е-отпада, онда је лако претпоставити како ће се то одразити на животну средину.

Ведерил у изјави за „Форбс” каже да је за њих е-отпад најбрже растући, а главни фактор је све већи промет производа високе технологије.

– За нас борба против е-отпада почиње едукацијом потрошача о поправци уређаја као алтернативи за замену или куповину новог производа . Затим се трудимо да поступак поправке буде што бржи и приступачнији, како би се корисници лако одлучили на то. Поправком продужавамо животни век уређаја, који после могу да се надограђују по потреби – каже он.

Иначе ова компанија уређаје који се не могу поправити или их корисници из неког разлога не желе преузима и прописно рециклира уз помоћ најпознатијих светских произвођача. Они кажу да су електронски уређаји унапређени, док старији могу садржати осетљиве материјале, као што су олово и жива, што захтева посебне процесе рециклирања. Искуства су показала да уз правилно руковање и одржавање, на пример, мобилни телефони могу дуго трајати, а ове уређаје корисници најчешће мењају.

Европска унија већ годинама припрема и унапређује прописе који би смањили количину електронског отпада. Ове године, како је планирано, биће представљено више прописа који регулишу ову област. Тако ће на производима убудуће бити обавезно истицање ознаке трајања уређаја, која подразумева очекивани рок трајања, као и доступност и цену резервних делова и трошкове поправке. Како је „Политика” већ писала, истраживања су показала да би чак 77 одсто људи радије поправило стари уређај, али одустају јер је поправка скупа. Уређаји се, према тим истраживањима, обично кваре у другој или трећој години, до када обично траје гаранција. Грађани се највише жале на рок трајања мобилних телефона, машина за веш, телевизора и усисивача. Друга истраживања су показала да су машине за веш програмиране на две до две и по хиљаде прања, а телевизори на 20.000 сати – све са циљем да се потрошачи приморају да купе новије моделе. Током овог истраживања више пута је помињан пример Француске, која је забранила такозвано уграђено кварење техничких уређаја. Француска је, наиме, усвојила закон којим је забранила програмирано кварење, увела ознаке „поправљивости” на уређаје, као и мераче коришћења, како би потрошач у сваком тренутку знао што може очекивати. Европска комисија, да подсетимо, усвојила је Директиву о еко-дизајну, и то за десет категорија кућних апарата. Ови прописи ће, у циљу заштите животне околине, од произвођача захтевати већу енергетску ефикасност, дужи век трајања и гарантне рокове.

Коментари18
026e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Degenerisane, vestacki izazvane potrebe potrosackog drustva i duznicke ekonomije. Dok se to ne promeni, imacemo pandemije
Oblak u Pantalonama
Problem je u potrosackoj kulturi i materijalistickom drustvu.
Azbuka
Obrazovanje potrosaca a ne edukacija. Zasto koristimo strane reci kad imamo svoje?
Зоран Маторац
Није проблем направити нешто, проблем је како то нешто продати. Ратови се воде због тога да би се нека земља, кад се све оголи до краја, позиционирала на тржишту и продавала робу својих компанија. Не треба много мудрости да би се то схватило. Зашто Американци, да узмем најсвежији пример, саботирају "Северни ток"?
Саша Микић
Све то, као и друго у животу, има две стране. Некада су технички уређаји били знак статуса и нису били доступни свима. Прављени су, као и све друго, да трају. Сада када је све доступно и то за мале паре јавља се други проблем и то чисто економски. Када би се правило, као што је некад било, да траје, шта би било када се тржиште засити? Затворити фабрике на период од 10 - 20 година док се не ''потроши'' све до тада произведено? Шта са радницима? Погледајте колико само има ''произвођача'' ТВ-а.
Dejan Lukic
Nije samo problem u tome da se tržište zasiti. Mnogo je veći problem u odnosu cena kvalitet. Ti i sada možeš da kupiš uređaje koji su testirani i mogu da traju po 20g, recimo Miele mašine za veš ili frižider, ali je najosnovniji model 1000€ pa idu do 3000€. Znači veće je pitanje da li su kupci spremni da plate da nešto traje 20g, ili im je lakše da kupuju svakih 5g novo a jeftino. Iz mog iskustva 98% kupaca se opredeli za drugi slučaj, i tu onda sve pada u vodu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља