„Марера” је пре пет дана купила БИГЗ, а јуче је започела обнову односно чишћење оних делова објекта у Булевару војводе Мишића који су празни и немају закупце. И тај посао, кажу у компанији која је са 50 одсто сувласник зграде, подводе под обнову, а она, комплетна реконструкција око 40.000 квадратних метара, биће завршена у наредних 18 месеци, с тим што спољашњост здања архитекте Драгише Брашована треба да остане аутентична јер је реч о споменику културе. У сређивање „Марера” и њен равноправни партнер у овом пројекту „Александар градња” уложиће више од 40 милиона евра да би објекат претворили у модеран бизнис центар.
У наредних 120 дана, осим уклањања старих предмета, нелегално постављених преградних зидова, смећа, и закупци у здању прекопута Сајма, који га годинама користе, треба да се иселе, кажу у „Марери”.
– Закупци ће бити обавештени о роковима селидбе. Као нови власници, најпре морамо да водимо рачуна о безбедности тог објекта, а тамо је јавашлук. Неки су тај простор користили, а да он није за делатност којом се баве. Зграда је запуштена и неусловна и морамо да се побринемо да предупредимо било какав ризик – истичу у тој компанији.
Када је издавачка делатност замрла у „Београдском издавачко-графичком заводу”, некада највећој графичкој кући на Балкану, која је у великим тиражима штампала џепне књиге, зграда је постала својеврсни неформални културни центар. Осим клубова, музичких студија, атељеа, позоришта, у БИГЗ су се уселила и складишта, канцеларије, спортски клубови, угоститељска делатност... Са колико закупаца је претходна управа БИГЗ-а сарађивала, у „Марери” јуче нису могли да прецизирају, као што о броју корисника тог простора не знају ни они који ту већ деценију стварају. Дубравка Вујиновић, оперативна директорка Плавог позоришта, која простор на шестом спрату зграде код „Мостара” закупљује од 2010, не зна, каже, ни ко су јој комшије са спрата. Она је јуче очекивала ново руководство БИГЗ-а да би знала шта јој је чинити.
– Обавештење о селидби још нисмо добили званично. У приправности смо, али засад Плаво позориште нема алтернативи смештај. Претходних година овде није било проблема, понекад се лифтови покваре, али тако је и у много боље одржаваним зградама широм Београда – истиче Вујиновићева.
„Марера” би БИГЗ требало да претвори у градилиште најкасније почетком јула, а реконструкцију да оконча крајем лета следеће године. Као и све друге објекте које ова компанија у власништву Владимира Зубрилина, руског бизнисмена, купује па потом преуређује и издаје, пројектовање је поверено архитектонском бироу „Реморкер аркитектс”. Он је пре три године добио награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79, такође у власништву „Марере”.
На списку некретнина на атрактивним локацијама махом у ширем центру престонице које је у кратком временском периоду покуповала и у роковима обновила јесу и објекти у Булевару краља Александра 28, у Ресавској некадашња зграда „Југохемије”, здање бивше фабрике „Беко” данас „Калемегдан бизнис центар”, зграда у Македонској улици 44 и део „Београђанке” коју су од града купили прошлог септембра и њену унутрашњост обликоваће у модерне канцеларије за издавање. Преговоре са четири власника БИГЗ-а „Марера” је годинама водила и за разлику од њених претходника канадске „Типин корпорејшн” и аустријске „Соравије” успела је да се домогне овог дела модерне архитектуре с тим што је у овом пројекту први пут наступила са партнером. Зашто? То још не открива.
