недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.02.2021. у 09:51 Александра Петровић
СУДСКА ЗАШТИТА ЖРТАВА СИЛОВАЊА И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

Сведок није пуко доказно средство

Посебна просторија, полицијска заштита, псеудоним, измењен глас и слика – неке су од могућности да за жртве саслушање у суду прође уз што мање ожиљака
Палата правде у Београду (Фото Иван Милутиновић)

У београдској Палати правде завршено је опремање просторије за посебно осетљиве сведоке, која ће бити свечано отворена сутра, када се обележава и Европски дан жртава кривичних дела, сазнаје „Политика”. Званично отварање, уз подршку мисије Оебса, биће забележено путем „зум” платформе.

Нова просторија је физички одвојена од судница, а жртве и осетљиви сведоци имаће помоћ адвоката, пуномоћника и психолога. Искази ће бити емитовани у судници у реалном времену, уз могућност прикривања лица и маскирања гласа.

– У пракси се статус посебно осетљивог сведока најчешће даје жртвама кривичних дела против полне слободе. Њихово психичко стање захтева специфичну припрему и подршку током давања исказа. Ако је реч о млађима од 18 година, све активности у вези са подршком поверене су психологу Одељења за малолетнике – кажу у Вишем суду у Београду.

Подсећају да у згради у Устаничкој улици, где се налазе одељења за организовани криминал и ратне злочине (Специјални суд), постоје две просторије у којима сведоци бораве док чекају почетак суђења, као и посебне кабине за сведоке, у оквиру судница, које им сакривају идентитет. При овим одељењима је још 2006. године основана Служба за помоћ и подршку.

– Служба је формирана превасходно да пружи емоционалну и логистичку помоћ и подршку свим сведоцима и оштећенима у поступцима ратних злочина, као веома рањивој категорији, како би кроз изузетно стресан процес сведочења прошли са што мање ожиљака. У предметима организованог криминала посебна пажња је посвећена сведоцима и жртвама трговине људима. Циљ је да им се омогуће услови за безбедно сведочење и ублаже страх и непријатност – објаснили су у суду.

Помоћ службе, од њеног оснивања до сада, имало је 4.587 људи, од којих су 3.622 сведока ратних злочина и 965 сведока организованог криминала. Од укупног броја, њих 1.024 су уједно били и оштећени односно жртве кривичних дела. Највећи број су држављани Србије, док је страних држављана било 1.212.

– Псеудоним као меру заштите имало је 295 сведока. Приликом 79 сведочења била је искључена јавност. Кабину за сведоке користило је њих 43, а 21 сведок је давао исказ уз дисторзију гласа и слике. Пратњу полиције имало је њих 295. Служба је учествовала у организацији 407 видео-конференцијских веза у случајевима када су сведоци били спречени да путују. Уколико долазе из иностранства, могу им бити обезбеђени превоз и смештај – наводе у Вишем суду у Београду.

Данас у многим државама постоје закони који су развили програме заштите сведока и жртава кривичних дела. Води се рачуна о томе да сведок буде довољно обавештен о свим чињеницама у вези са кривичним поступком и да има своја права а не само дужност сведочења под заклетвом да ће говорити истину и ништа осим истине.

– Сведок није само „пуко доказно средство” односно извор сазнања о кривичном делу и учиниоцу, већ грађанин који је оштећен кривичним делом и има право на заштиту зато што је испунио своју правну и грађанску дужност искреног сведочења – наглашава др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и судија Уставног суда Србије.

– У категорију посебно осетљивих и рањивих жртава спадају пре свега деца, а затим и жртве трговине људима, међу којима је значајан број малолетника. Будући да је трговина људима често саставни део активности организованог криминалитета, као што су и отмице, изнуде, уцене и слично, сведоци у овим случајевима по правилу захтевају појачани степен заштите односно бољи кривичнопроцесни положај, а то важи и за жртве сексуалног насиља и уопште насилничког криминалитета. На њих се примењују посебна правила – објашњава др Шкулић.

Наводи пример Законика о кривичном поступку НР Кине, који је дао посебан доказни значај изјави жртве. Сведочење се одвија у просторији суда, уз могућност унакрсног испитивања обе стране и права жртве да испитује сведоке. Шведски законик предвиђа да сведок може бити саслушан ван просторија суда, уколико се процени да услед страха или других разлога не може да да исказ у суду. У многим државама, међу којима је и наша, закони предвиђају да се посебно осетљиви сведоци могу испитати у свом стану или у Центру за социјални рад, уз помоћ педагога, психолога или друге стручне особе, личног саветника или пуномоћника.

– Немачка је још 1998. године увела могућност видео-саслушања. Аустријски закон о заштити сведока увео је посебне могућности уколико сведоцима прети напад, као и у поступцима за кривична дела организованог криминалитета, када су службе безбедности дужне да им пруже посебну заштиту. Поред тога, сведоци могу ускратити одговоре који би их изложили озбиљној опасности по живот, здравље, телесну неповредивост или слободу – наводи професор Шкулић.

Бугарски закон обавезује суд да предузме посебне мере заштите – ако због исказа који је дао или тек треба да да, постоји реална опасност за живот, здравље или имовину сведока или његових рођака, брата, сестре, супружника или особе са којом има посебно блиске односе. У швајцарском кантону Берн закон прописује одређене механизме заштите оних који сведоче о кривичним делима у вези са дрогом, тероризмом и организованим криминалом. Може се одредити да лични подаци сведока буду познати само суду, а њихово саслушање се обавља тако да им јавност не види лице, док се глас може променити или модификовати употребом одређених техничких средстава.

– У кривичном поступку је неопходно да се успостави баланс између права окривљеног на одбрану и потребе да се заштите жртве и сведоци. Ако је идентитет сведока сакривен, онда је окривљеном ускраћено право на суочавање са сведоцима оптужбе, а кредибилитет таквог сведока је битан и са становишта одбране – каже др Шкулић.

Према пракси Европског суда за људска права, пресуда се не може у одлучујућем делу заснивати на исказу анонимног сведока, а у САД постоји апсолутна забрана саслушања сведока чији идентитет није познат.

Малолетници у Србији саслушавају се највише два пута

У нашој земљи статус посебно осетљивог сведока одређују јавни тужилац или судија. Закон налаже да се органи поступка према овим сведоцима односе са посебном пажњом. Суд може одлучити да он не буде суочен са окривљеним који то захтева. Закон о малолетницима прописује да се саслушање сведока и оштећених који су млађи од 18 година може спровести највише два пута, а само изузетно више пута. Забрањено је суочење са окривљеним ако је малолетник посебно осетљив или се налази у тешком душевном стању.

На Новом Зеланду деца дају само један исказ

– Секундарна виктимизација може се спречити избегавањем поновних саслушања или тако што ће се свести на минимум суочавање жртве са особом која јој је нанела зло. Добар је пример Новог Зеланда, где је законом омогућено да деца дају само један исказ, који се чува на видео-запису, што омогућава да се изјава користи и у каснијим фазама поступка, без додатног позивања и непотребног узнемиравања. Друга могућност је да дете у посебној просторији у згради суда даје исказ који се истовремено емитује у судници. Законом је регулисано и коришћење специјалног стакла, које се провиди само у једном правцу, у свим случајевима када дете врши препознавање особе, али и у другим процесним ситуацијама – каже проф. др Милан Шкулић.

 

Коментари0
30c4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља