петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.02.2021. у 18:00 Др Зоран Миливојевић
ПОГЛЕДИ

Срби на „линији ватре”

За пуно заокружење западног Балкана у западну сферу интереса и суштинско укључење у евроатлантске интеграције недостају „сагласности” Београда и Бањалуке, практично Срба. Београду се и опрашта отпор према чланству у НАТО и начелно прихвата војна неутралност, али отпор признању „Косова” је за западну алијансу неодржив
(Миланко Каличанин)

Геостратешка одредница Обаминог државног секретара Џона Керија за необухваћен европски простор према Русији и Блиском истоку „линија ватре”, иако изричито не помињана у време Трампа, била је и остала од прворазредног значаја за трансатлантску алијансу као геостратешки циљ. Јачањем глобалног ривалства САД са једне и Русије и Кине са друге стране са повећаним интензитетом у глобалним међународним односима тај циљ уз Украјину улази у приоритете за алијансу на европском простору. Од инаугурације 2015. са „линије ватре”  су скинуте Албанија, Црна Гора и С. Македонија уласком у НАТО; Јерменија се политичким превирањима 2019. и 2020. приближила Западу; у Молдавији је на последњим изборима прошле године победила прозападна струја са тенденцијом отварања питања Придњестровља; у току су превирања у Грузији са циљем отклона од Русије и приближавања НАТО-у.

Видљиво је из овога да су на „линији ватре” преостали „незавршени послови” на западном Балкану: КиМ и БиХ. Још су два документа изборног штаба сада већ изабраног председника Бајдена на тему КиМ и БиХ јасно дала до знања да ће се тим питањима посветити пуна пажња на линијама политике демократа још од деведесетих. Први разговор  Бајден–Меркелова отклонио је сваку сумњу да ће западни Балкан (ЗБ) ипак бити у врховима  интереса западне алијансе. Разне поруке са запада последњих дана, а нарочито честитке врха САД Београду за национални празник и Приштини за годишњицу самопроглашене независности, дефинитивно потврђују да је суштина политике САД о „међусобном признању” на чврстим ногама са тенденцијом да се то питање брзо и ефикасно решава у наредном периоду.  Поруке према БиХ из САД, преко одлазећег високог представника Инцка и новог Шмита јасне су у прилог довођења БиХ у позицију активних евроатлантских интеграција уз одговарајуће унутрашње политичке промене прилагођавањем и изворног Дејтона ако је неопходно.

Према фактичком стању на терену политичка елита и привремене власти у Приштини без обзира на политичку опцију, недвосмислено су опредељени за чланство у НАТО. Исто важи и за ентитет у БиХ-федерацији. Дакле за пуно заокружење ЗБ у западну сферу интереса и суштинско укључење у евроатлантске интеграције недостају „сагласности” Београда и Бањалуке, практично Срба. Београду се и опрашта отпор према чланству у НАТО и начелно прихвата војна неутралност, али отпор признању „Косова” је за западну алијансу неодржив. Под резервом су и за западну алијансу проблематична стратешка партнерства Београда са Москвом и Пекингом. У случају Бањалуке отпор централизацији БиХ на евроатлантској позицији за западну алијансу је, такође, неприхватљив.

Наступ нове администрације САД и западне алијансе са њом на челу указује на  одлучност да се „незавршени послови” помоћу евроатлантске динамике и механизма НАТО окончају и тиме  „линија ватре” одстрани као сметња пуном, ефикасном и директном обуздавању Русије и контроли и сузбијању продора Кине на европски простор. Напред поменуте честитке и разне поруке то већ уверљиво потврђују, а КиМ и БиХ евидентно постају део геополитичког дневног реда западне алијансе за краћи и средњи рок са циљем да се реше по раније зацртаном геостратешком обрасцу и циљу. То диктира већ акутни ривалитет западне алијансе са Русијом и Кином на европском простору који добија стратешки значај и за јачање сопствене трансатлантске кохезије и обезбеђивање додатних аргумената за утицаје са глобалним значењем. Отуда извесно следи појачана динамика политичког, дипломатског, хибридног и сл. ангажовања у нашем преосталом делу „линије ватре”. Међутим отварају се истовремено и доста убрзано озбиљни изазови и дилеме око даљег функционисања новог мултиполарног светског поретка, редефинисања снага, модела и формата функционисања у њему, што се у некој мери прелама и преко ових простора и има утицаја на расплет са „линијом ватре”. Што се нас тиче у свему овоме неизбежно улазимо у период најозбиљнијих изазова у новијој историји за српске државне и националне интересе. Кратко и чини ми се веома јасно  преостаје одлучност и постојаност у њиховој одбрани без алтернативе, а на изворним принципима и праву на националну самобитност.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
fe0c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Na zalost izrazi ''de facto'' i ''de jure'' koje laici a ponekad ni pravnici ne razumu se upotrebljavaju u ''vezi'' priznanja Kosova od Srbije. ''De facto'' znaci ''cinjenicka situacija'' dok je ''priznanje cinjenica'' bez veze. ''Cinjence '' su drugi izraz za ''istinite iskaze''. Negirati istinite iskaze je kao negacija nauke. (Bolje) uredjenje odnosa izmedju Pristine i Beograda uopste ne pretpostavlja ''de jure'' priznanje od Srbije. Ti odnosi se mogu fakticki popraviti ili pogorsati .
stari doktor
Odlična analiza.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља