понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.02.2021. у 14:20

Стефан Немања и Београд

(Фото А. Васиљевић)

У „Политикиној” рубрици Погледи појавио се још један вредан текст о Стефану Немањи (Др Маја Т. Искјердо, „Лима и Београд: два споменика, једна прича“) који баца ново „перуанско” светло на већ исполитизовану тему споменика родоначелнику династије Немањића на Светосавском тргу (платоу) у Београду. Овом приликом бих био слободан да изнесем бар једну критику на текст уз нека лична „историјска” запажања.

Ауторка свој текст закључује поздравним речима Стефану Немањи „Добро дошао кући!” Овде се поставља можда и чак круцијално питање: која је то кућа била кућа (дом) Стефану Немањи? Из тог питања и историјско-политичког проблема произилази и друго питање: шта све личност и дело Стефана Немање уопште симболизују? Не треба заборавити у датом контексту да су и личност и дело Стефана Немање у ствари контроверзни и да умногоме зависи из ког се угла гледа на Стефана Немању приликом вредновања његовог лика и дела (то исто важи и за многе друге владаре, нпр. Ј. Б. Тита).

Што се тиче питања куће Стефана Немање, неоспорно је да та кућа (дом) ни у ком случају не може Београд и то из два разлога: Београд са својом тврђавом никада није био у саставу српске државе (Рашке) којом је управљао Стефан Немања и родоначелник династије Немањића никада и није био у Београду који је, иначе, у средњем веку најмање припадао Србији, а много више Бугарској, Византији и Угарској.

Ако у Београду треба подићи споменик (у неким нормалним а не мегаломанским димензијама) неком српском средњевековном владару то једино може да буде деспоту Стефану Лазаревићу који је примивши Београд од Угара град претворио у престоницу Србије и реконструисао Београдску тврђаву (данашњи Калемегдан). Ако иједан град заслужује споменик Стефану Немањи то би Подгорица морала да буде на првом месту а не Београд. Председник Владе Црне Горе је у том смислу недавно и покренуо иницијативу о подизању споменика Стефану Немањи у његовој родној Подгорици.

Поставља се и питање Србије као куће Стефана Немање. Србија (Рашка) јесте била његова кућа у смислу државе којом је владао и знатно је проширио, али Србија није била исконска кућа Стефану Немањи већ Дукља/Зета, тј. данашња Црна Гора. Сам Немања је рођен не у Рашкој (Србији), већ у Зети у Рибници (данашња Подгорица). Слично је, рецимо, и са Александром Првим Карађорђевићем који је 1888. године рођен на Цетињу. Немања је у Рибници крштен по римокатоличком обреду. По повратку у Рашку, Немања је поново крштен овог пута по грчком, тј. православном обреду. У том контексту, личност Стефана Немање може се двојако окарактерисати: као почетак „пречанске колонизације” (и управљања) Србијом и као путоказ свим каснијим конвертитима (нпр. херцегбосанским Бошњацима).

Подсетимо се да је Стефан Немања ударио на свог брата Тихомира који је био легални владар Рашке као најстарији Завидин син, а на место великог жупана га је 1163. године поставио византијски цар Манојло Први Комнин. Другим речима, Немања је покренуо грађански рат против Тихомира кога је победио на Косову код Пантина када је Тихомир и погинуо и тек након овог државног удара Немања 1166. године постаје велики жупан Рашке. Дакле, у том контексту, Немања може да симболизује братоубиство и преотимање трона на незаконити начин.

Стефан Немања је на Светосавском платоу представљен са исуканим мачем у руци као монах, а не као државник, тј. владар. Монашка мантија и мач у принципу не иду заједно. Немања је на споменику представљен као некакав крсташ-конкистадор по угледу на средњовековне немачке тампларе или шпанске освајаче у Латинској Америци који су Свето писмо ширили и огњем и мачем. Међутим, и овде има историјске истине, јер је познато да је Стефан Немања „и огњем и мачем” (како то стоји у историјском извору) искоренио богумиле у Србији уз помоћ рашких епископа Јевтимија и Калиника. Преживели богумили су побегли у суседну Босну.

На крају, поставља се и питање зашто Немања у левој руци држи повељу даровницу манастиру Хиландару а не Студеници? Немања и Растко нису подигли већ обновили манастир Хиландар који се налази ван Србије за разлику од Студенице коју је Немања подигао „од нуле” и у држави у којој је био владар.

Проф. др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија

Коментари21
e5395
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Minic
Kod nas Srba nista nije jednostavno i nedvosmisleno. Nikad nismo bili slozni osim u prvom Svetskom ratu ali ni tu u potpinosti. Sdruge strane, ja sam procitao negde u nekim istoriskim spisima da nemanjici poticu iz Hercegovine i da su otud dosli u Crnu Goru. Neznam da li je to tacno ali to se vise nigde ne pominje.
ljiljana ljiljana
Profesoru, posvetili ste dosta iscrpan clanak o Stefanu Nemanji sa poukom da ne samo da nije Srbin i da nista nije uradio za Srbiju vec da ne treba ni da ima spomenik u Srbiji. Setite se ruske carice Katarine Velike. Pruska princeza koja nije imala pojma o ruskom jeziku i pravoslavnoj veri, a postala najveci ruski vladar u istoriji te zemlje. Njeni spomenici su na sve strane i svi je spominju kao rusku caricu. Nemanja je stvorio srpsku drzavu i ucvrstio pravoslavlje. Zato zasluzuje spomenik!
Vladislav Marjanovic
Odlican i vrlo profesionalno napisan tekst profesora Sotirovica propracen ogromnim brojem nestrucnih, diletantskih i ideoloski opterecenih - grubo receno nerazboritih - komentara.
zoran stokic
Umesto kritičke duhovnosti, novih gradova, koji su nicali u Evropi, gradskih škola i fakulteta u nastajanju, umesto duhovnoti Abelara (1079 - 1142), prvog modernog profesora, te - golijarda - siromašnih lutajućih studenta, ali prve prave urbane inteligencije - Nemanjići su izabrali manastirsku nekritičku duhovnost, ne učenja na greškama, Vizantije. A to je takva "duhovnost" da ni u 21 veku ne sme da se kritikuje; naša je prošlost "osveštana" pretvorena je u mit u tabu! Spomenik Nemanji u Bg ne!
Arhikles Salvador
Споменик Стефану Немањи и треба да стоји у Београду - престоници Србије у којој има више његових земљака него у његовој исконској отаџбини где се родио.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља