Пољопривредни произвођачи незадовољни су изненадном променом услова које су им поједине осигуравајуће куће у Србији недавно понудиле. На измене у уговорима недавно је упозорила Асоцијација произвођача малина и купина. Конкретно, реч је о полисама за осигурање воћа од пролећног мраза који би, према новим условима појединих осигуравача, од ове године, важиле од 4. априла а не од 1. марта, као до сада.

– Поједине осигуравајуће куће недавно су измениле своје интерне правилнике и применили их на уговоре. Тиме су померили рокове важења полиса осигурања од мраза на 4. април. Уз то, тражили су да се уговори закључе до краја фебруара – рекао је за наш лист Добривоје Радовић из Асоцијације произвођача малина и купина. Он је нагласио да је та вест узнемирила воћаре „јер је бесмислено осигуравати било коју врсту воћа од ниских температура у периоду када је вероватноћа од смрзавања минимална”. Навео је и да се ово догађа у тренутку када је држава подигла проценат субвенција за осигурање воћа од временских непогода у ризичним подручјима на око 70 одсто.

Радовић је изјавио да је Министарство пољопривреде, после овог њиховог упозорења, изменило правилник према коме полисе за осигурање од мраза важе од 1. марта и тај правилник ће бити послат на усвајање.

– И мораће да се примењује. У супротном, позваћемо произвођаче да обуставе сва осигурања. А држава ће радити ревизију осигуравајућих кућа које се не буду придржавале – казао је он. Изменама су, како је додао, подложне и досадашње процедуре процене штете појединих осигуравајућих кућа. Произвођачи, због неких лоших искустава, траже да осигуравачи за процену ангажују овлашћене људе пољопривредне струке, што је њихова обавеза и према општим условима осигурања усева и плодова.

У Удружењу осигуравача Србије рекли су за „Политику” да не могу да коментаришу последња дешавања са изменама услова и упутили су нас у осигуравајуће куће које саме регулишу услове под којим продају одређене полисе. Односно, како су нагласили, то не иде преко удружења већ спада у домен пословне политике сваког друштва понаособ. Поверење домаћих произвођача у осигурање у пољопривреди је и иначе прилично ниско, мада последњих година расте. Према последњим подацима из маја 2020. у Србији је осигурано свега 12 одсто пољопривредних површина које се обрађују. На надокнаду штете у случају непогода тако могу да рачунају само они пољопривредници с полисом осигурања. А то је и даље мали број њих у односу на просек ЕУ од 50 процената.

Са дуге стране, држава је, пре две године, подигла подстицаје, односно учешће у осигурању у пољопривреди у најугроженијим крајевима са 40 и 45 одсто нa 70 процената. Ова мера дала је одређене резултате па би промена услова које сада уводе осигуравачи могла да пољуља тај раст али и поверење.

Према подацима које је за „Политику” доставило Министарство пољопривреде, само прошле године за субвенције за осигурање исплаћено је 26.974 захтева пољопривредника у биљној производњи. Износ је достигао готово милијарду динара, тачније 993.091.543 динара.

Губитак приноса може бити осигуран од више различитих ризика. Основним се сматрају – пожар, удар грома и град и за ову врсту осигурања, према ранијим извештајима, одлучује се око 95 одсто произвођача. Поплаве, јесењи и пролећни мраз или олуја су допунски ризици и за то се да сада опредељивао мањи број пољопривредника због увећања крајњег износа премије.