петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.02.2021. у 20:12 Драгана Јокић-Стаменковић

Светосавска награда за тродеценијски научни рад

Професор др Владимир Јуришић руководи научним пројектом у коме учествује 45 сарадника повезујући тако медицинске факултете у Београду, Новом Саду и Крагујевцу и три научне институције
(Фото: лична архива)

За промоцију науке и универзитета из Србије у међународној истраживачкој заједници, изузетан допринос у едукацији студената и представљање научних радова који се баве основним истраживањима у онкологији и клиничкој имунологији међу јучерашњим добитницима Светосавске нараде истакао се научни саветник проф. др Владимир Јуришић. Овај редовни професор Факултета медицинских наука, Универзитета у Крагујевцу, предавач је на многим интернационалним конгресима из области имунских поремећаја и генских промена. Члан је уређивачког одбора у 18 најзначајнијих међународних часописа. По квалитету објављених  научних радова у угледним међународним часописима и поглављима у интернационалним уџбеницима он је међу водећим на Универзитету у Крагујевцу. Овако, у најкраћим цртама Министарство просвете илуструје професорове заслуге у развоју научноистраживачког рада. Док је Јуришићева тродеценијска научна каријера много богатија и плодоноснија.

Од првога дана по дипломирању на Медицинском факултету у Београду, 1990. године активно је укључен у истраживачке пројекте, првенствено као студент магистарских студија код академика проф. др Ивана Спужића, а затим и у току израде докторске дисертације. Сарадњу су наставили на још неколико пројеката.

Од 2010. године др Јуришић је руководилац научног пројекта иза ког стоји Министарство просвете и у ком учествује 45 сарадника. Идеја овог пројекта је да се повежу истраживања на медицинским факултетима у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, али и у три научне институције у земљи, као и да се успостави сарадња са важним медицинским центима у Србији ради добијања што бољих и видљивијих резултата, у материјално ограниченим условима. У оквиру тога др Владимир Јуришић у последњем периоду је са сарадницима изучавао имунске промене, биохемијске карактеристике и молекулске анализе код оболелих од тумора током прогресије болести и појаве метастаза како би се боље схватила сложена проблематика настанка те болести. Руководио је и тимом за истраживање полиморфизма гена код оболелих од тумора плућа чији резултати имају примену у одређивању да ли ти пацијенти треба да приме молекулску или циљану терапију. То је, како каже, потпуно нови правац у одабиру пацијената за лечење и примену иновативних терапија.

Он сам воли да каже да су му у животу највеће признање одали његови студенти када су у анкети, при избору у редовно звање, изгласали да је он њихов омиљени професор. Истиче да се труди да својим академцима увек понуди нешто ново што доноси медицина, суштину, а не форму. И све то настоји да покаже и кроз своја истраживања у којима истрајно стреми ка новим, практично примењивим открићима у лечењу пацијената.

Подсећа да га нико није слушао када је пре две године истицао колико је праћење нивоа цитокина код пацијената заражених вирусима битно у примени адекватне терапије.

– Када је Србији запретила пандемија послушали су ме и сада се и код пацијената оболелих од ковида 19 одређује да ли постоји повећање цитокина и на основу тога им дају терапију захваљујући којој преживљавају. Светосавска награда је потврда мог мукотрпног тридесетогодишњег рада у науци, због ког сам неке битне ствари ставио у други план. Бавити се науком у нашим условима, у Србији, где научници нису баш финансијски ни морално подстакнути за свој рад је веома тешко. Лако је у Америци бити успешан научник када им нуде огромне своте новца за истраживања. Овде рад у науци тражи многа одрицања. Док страни научници приликом одласка на конгресе бораве у скупим хотелима, ја у Минхену, на пример, спавам у хостелу за 20 евра. Довијао сам се да путујем „лоу  кост” компанијама на те међународне скупове, да би и неко из Србије на њима био виђен, па сам ишао у Будимпешту, или Ниш да хватам јефтине летове. А када баш нисам имао новца, умео сам и да путујем сатима возом и аутобусом, само да стигнем на конгресе. На њима сам склопио многа пријатељства па су нам за истраживања, у кризним и ратним временима, путем мојих приватних веза на поклон стизале хемикалије из САД, или Индије, на пример. Исто шаљу и данас – објашњава проф. Јуришић коме ће и на Универзитету у Крагујевцу данас, такође, бити додељена Светосавска награда за изузетна постигнућа у науци.

Коментари1
0bb9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Весна Илић
Искрене честитке!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља