петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.02.2021. у 14:10 Бранка Васиљевић
УЗНЕМИРУЈУЋЕ НАЈАВЕ

Гаси се Природњачки музеј у години великог јубилеја

Појавиле су се информације да ову установу од националног значаја, која постоји 125 година, Влада Србије намерава да претвори у радну јединицу Завода за заштиту природе Србије, коју је музеј иначе и основао
Галерија Природњачког музеја на Калемегдану (Фото А. Васиљевић)

Изненада и без очекивања научне и стручне јавности појавила се вест да Влада Републике Србије ових дана има намеру да Природњачки музеј у Београду, институцију са богатом историјом од 125 година и огромним националним значајем, претвори у радну јединицу Завода за заштиту природе Србије. А тај завод је 1948. године основан на иницијативу Природњачког музеја.

Ова информација појавила се на фејсбук налогу Природњачког музеја, али ју је са својим члановима и пратиоцима поделило и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

У саопштењу Природњачког музеја стоји да је изостала било каква студија, елаборат или расправа о гашењу Природњачког музеја, а да се нико од надлежних није обратио или посетио ову установу тим поводом.

– Природњачки музеј је најстарији национални музеј с континуитетом од оснивања до данас. То је установа високе академске, културне и историјске репутације, и као такав фигурира у Закону о култури, Закону о културним добрима и свим досадашњим стратегијама развоја културе Републике Србије, укључујући и актуелну Стратегију за период од 2020. до 2029. године. Музеј има своје законско место и у актуелном Нацрту закона о музејској делатности, па чак и у Закону о заштити природе, као и у многим другим документима. Чини се да је оваква замисао донета без добре намере и промишљања – наводи се у саопштењу музеја.

У Друштву за заштиту и проучавање птица напоменули су да оштро протестују на најаве гашења Природњачког музеја у Београду као самосталне и независне институције од великог националног значаја за очување културног и природног наслеђа Републике Србије.

– У години када Природњачки музеј прославља 125 година рада и улази у 126 годину постојања овакве најаве оцењујемо као дубоко непромишљене и апелујемо на доносиоце одлука да од оваквих намера одустану – истакли су у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.

Један од најстаријих музеја и једна од најстаријих српских културних и научних институција Природњачки музеј напунио је 125 година постојања прошле године. Основан је 19. децембра 1895. године под називом Јестаственички музеј. Актом Љубомира Ковачевића, министра просвете и црквених дела Краљевине Србије, он је на „старање” поверен Српској краљевској академији.

У 125 збирки музеја сада се баштини више од 1.600.000 примерака стена, минерала, фосила, биљака, гљива, животиња, ловачког оружја и трофеја и око 22.000 наслова књига, рукописа, научних часописа, географских и геолошких карата... Збирке представљају огромну културну и научну базу, а у оквиру њих се налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета, по чему је музеј посебно значајан. У збиркама се чувају и примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи на теренима Србије, па чак ни у свету. У оквиру музеја налази се и специјализована научна библиотека, једна од најстаријих на Балкану, основана пре 115 година.

Сада су његове богате збирке „привремено” распоређене јер ова институција, без обзира на огроман значај, и даље нема своју зграду. Чувају се у зградама на Врачару, на углу Његошеве 51 и Кнегиње Зорке 57, у подрумима, посебном дворишном депоу, у просторијама зграда, у њиховим ходницима. У згради на Малом Калемегдану налази се Галерија.

Велики број научника, стручњака и поштовалаца ове институције надао се да би после одлуке Скупштине града Београда из 2019, када је усвојен План детаљне регулације спортско-културног садржаја у Парку пријатељства Ушће, овај музеј напокон могао да добије своју зграду. Било је предвиђено да позиција новог здања буде у парку недалеко од старог хотела „Југославија”. Од тога нажалост није било ништа. Сада је уследио и хладан туш и најава одлуке коју је неко изгледа донео преко колена и по својој вољи без удубљивања у проблематику и значај ове установе. Многи се питају да ли могуће да једну од најважнијих српских институција неко има намеру да после толико година сведе на радну јединицу.

Носилац Сретењског ордена за заслуге

У току године Галерију на Калемегдану просечно посети више од 35.000 посетилаца, а бројне путујуће изложбе које гостују у музејима широм Србије обиђе више од 100.000 људи. За децу београдских вртића и школа, као и школа Србије, музеј организује предавања и креативне радионице, у оквиру којих годишње учествује више од 20.000 малишана.

Природњачки музеј је 2013. године добио престижну награду „Михајло Валтровић” за изузетне резултате остварене у стручном раду коју додељује Музејско друштво Србије, а 2016. одликован је Сретењским орденом другог степена за нарочите заслуге у области културе и науке, а поводом 120 година постојања.

Институција културе, науке и образовања

Делатност музеја су култура, наука и образовање. Као установа специјализована за прикупљање, чување, проучавање и излагање покретних културних добара природе, музеј има три основне делатности које су тесно повезане – сакупљање и чување предмета из природе који добијају пуну вредност и остварују своју сврху након проучавања и научног вредновања, а тек тада предмети могу да испуне и своју културно-просветну улогу.

Коментари9
4c089
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Provincijalac
Pa premestite ga u neki drugi grad, kad ga beogradski oci neće... A i suviše paušalno pišete neko? Pa svaka odluka ima ko je donosi, pronađite tu informaciju...
Vladan
Institicija kulture,nauke I obrazovanja e to I najvise smeta !!!
Ako se Ušće shvati kao idealan
veliki građevinski plac u funkciji ugostiteljskog biznisa koji puni a ne prazni kasu opštine i Grada ( a kakav bi drugi a da je domači kod nas osim trgovine uopšte bio i moguć ?) tada nije daleko dan u kome če neko shvatiti da je Veliko ratno ostrvo idealno za svakovrsnu gradnju posle uvođenja infrastrukture sa vodom._Gde je ona priča o "Priridnjačkom muzeju " i "Akvarijumu " koji traže velika početna ulaganja ,Povukla se je pred "sadržaima "?
Иван Ђорђевић
Занимљива чињеница је да када год се нешто из било ког музеја или друге културне институције ”привремено” да на коришћење, никада се више не врати. Верујем да појединци који стоје иза предлога да се угаси Природњачки музеј знају одлично шта раде и да су већ нашли купце за тих 1.6 милиона предмета а дај боже да већ нису узели и капару.
Gde sa tolikim artefaktima ?
I dok smo se pitali da li s obzirom na vekovna razaranja i pljaćkanja u ratovima i okupacijama ima dovoljno artefakata za "Mizej Istorije Srbije "koji će biti smešten u zgradu bivše Železničke stanice bez "posezanja" za artefaktima iz drugih muzeja i srećom saznali da tih artefakata prilično dislociranih ipak ima -ovaj članak otvara niz pitanja.Gde će se nalaziti odgovarajuća nova zgrada"Prirodnjaćkog muzeja " ako neće na Ušću gde je bio planiran "u nizu" još i"Akvarijum"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља