недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.02.2021. у 20:21 Младен Кременовић

Још се не зна где ће бити постављена статуа митрополита Амфилохија

Бањалучки вајар израдио је споменик Ђеди, који би ускоро требало да буде постављен, највероватније на Цетињу
Ва­јар Бо­јан Ми­ку­лић: Бор­бе­ност је нај­у­пе­ча­тљи­ви­ја ка­рак­тер­на цр­та по­кој­ног ми­тро­по­ли­та (Фо­то приватна архива)

Од нашег сталног дописника
Бањалука
– Споменик митрополиту Амфилохију извајан је у Бањалуци, у бронзи је изливен у ливници у Смедереву и ускоро би требало да буде постављен у Црној Гори, највероватније на Цетињу, испричао је за „Политику” академски вајар Бојан Микулић, који је по наруџби из Црне Горе урадио статуу овог православног духовника. Кип покојног митрополита црногорско-приморског висок је 4,2 метра, а заједно са степеништем и постољем десет метара.

Свечано откривање споменика требало би да буде уприличено када се наврши шест месеци од његове смрти. Бојан Микулић за наш лист каже да није сасвим сигуран где ће статуа бити постављена. „Колико знам, споменик Амфилохију требало би да буде постављен на Цетињу или у околини. Мислим да изливају два идентична споменика, наиме, ради се и једна реплика. Не знам тачно где ће бити постављени. Можда ће, симболично, бити постављени паралелно у Србији и Црној Гори, али то су заиста само моје претпоставке”, каже он.

Пре него што се латио посла имао је трему, свестан да физиономија, као одраз нашег унутрашњег стања, треба да одслика биће духовника. Као што то чини и иначе кад пред собом има сличан задатак, читао је говоре, беседе и упознавао се са животом покојног митрополита. Поред физичког изгледа, битно му је да дође и до сазнања о животу и искуствима личности чији споменик ради. И када би у једну реч морао да сажме свој утисак о животу Ђеде, била би то, каже, реч – борбеност:

„Али не агресивна борбеност, већ она узвишена, смислена и истрајна борба једног духовника, која је окарактерисала цели његов живот. Митрополита сам доживео као човека који је живео борбено, у најпозитивнијем смислу те речи. Никако нисам могао да га ставим у статичан или пасиван положај, како се обично стављају свештена лица, већ је у његовој вечитој борби десна рука увек уздигнута док говори у неком наративу. То је посебно изражено његовим ставом и ветровима на мантији”, каже Бојан Микулић.

То одсликава његов карактер, кроз који је пролазио својом борбом, интелектом, духовношћу и људскошћу”, прича овај вајар, академски сликар и магистар вајарства, рођен 1980. у Новом Саду, са адресом у Бањалуци, где је запослен у Народном позоришту РС. Аутентични и потресни Спомен-комплекс у Старом Броду код Вишеграда, дело је овог уметника. Реч је о скулптурама које су постављене у реку Дрину у спомен на страдање Срба сарајевско-романијске регије, које су 1942. у Старом Броду и Милошевићима побиле усташе Јуре Францетића. Силуете вире из реке и подсећају на језиву смрт и страдање шест хиљада жена, деце, стараца... Микулић тренутно израђује и статуу Василија Острошког, која ће такође бити висока 4,2 метра и биће постављена у Црној Гори, највероватније у близини манастира Острог. Бањалучки уметник израдио је скулптуру глумца Небојше Глоговца, која ће ускоро бити постављена у Невесињу. Урадио је и бисту Јелене Трикић из Дрвара. Реч је о жени, трудници, која је била тешко болесна. Дилему да ли ће да се лечи или да роди дете које је носила, решила је тако што се определила за рађање. Тако је стекла назив по којем је позната – Мајка храброст.

Његово познато дело, споменик Николи Тесли, висок два метра и четрдесет центиметара, налази се у хотелу „Њујоркер” на Менхетну, а поред Америке, његове скулптуре постављене су трајно у Турској, Србији и БиХ. На платоу испред Саборне цркве у Палама постављена је биста патријарха Павла, која је његово дело.

„Када сам недавно радио тај кип патријарха Павла за Пале, слушао сам од људи у Београду да су га сретали, јер је вечито био у покрету, и да је носио штап са собом, али га никада није стављао на земљу. Штап је летео с њим! Тако сам и Павла урадио у покрету, са штапом који није ослоњен на земљу. Настојим да људе прикажем аутентично, не само како их ја доживљавам, већ да их представим реалним, какви су заиста и били. Када се погледа шта је Амфилохије прошао на Косову, каква је страдања гледао, остајући последњи да би све жртве сахранио, јасно је да је његов живот био борба. Истрајна и племенита борба за људскост, нацију и духовност”, закључује Микулић.

Коментари6
32025
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan lekic
Može se zamisliti šta će Dubrovčani misliti i reći o ovom spomeniku čoveku koji je usred četvoromesečne opsade njihovog grada, u kome su poginule stotine nevinih ljudi, dolazio da hrabri svoje Srbe da nastave napad na grad. Čak im je svirao gusle i pevao junačke pesme na položajima iznad tog grada. Inače taj ničim izazvan napad na taj istorijski dragulj je osudjen od cele medjunarodne zajednice i od suda u Hagu. Hoće li taj spomenik pomoći da se izmirimo sa susedima?
рељинос
Пре него нешто осудите, молим Вас погледајте"Окупацију у 28 слика", или писање Википедије на хрватском о Максу Лубурићу, Мили Будаку...У Дубровнику нису погинуле стотине невиних-то измишљате, а да је нападнут, у рату који су почели -јесте, уосталом и они нису бирали ратне циљеве по нашим жељама.
Često , baš to ne ide tako
Sve pohvale za pristup umetnika .Istorijska ličnost u ovom slučaju je predstavljena -u nekoj vrsti pokreta, Takve ličnosti stajale ,bile u pokretu ili sedele same ili sa drugima trebaju i da "odišu"nekim realizmom .Nemoguće je ovaj lik zameniti sa likom nekog drugog ,duhovnika ili koga već. Vidi se da je reč o Amfilohiju Radoviću .Bilo bi dobro da bar ono što je glava čoveka ( kao ovde )u nekom vajarskom delu ne odstupa od prirodnog uzora i povoda vajanja, Čestitke.
Neva
Na slici je, predpostavljam, gipsani original. Deluje lepo i verno. Visina spomenika od 4.2 metra je u redu, vidi se iz daljine.
klut
Ovo je stvarno umetnost.
Milena
Zna se gde ce biti spomenik- na trgu u Niksicu. Juce je Daka Davidovic javno rekao da on finansira ovaj spomenik i da ce ga postaviti na trg Svetog Vasilija u Niksicu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља