петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.02.2021. у 20:15 Милица Димитријевић
ИНТЕРВЈУ: Маријана Коларић, директорка МСУБ

Дигитално доба отвара нова врата комуникације

Трудићу се да МСУБ у будућности држи репутацију једне реномиране установе која ће својим изложбеним програмом пратити развој домаће и светске савремене уметности, као и доприносити њеном бољем разумевању у јавности
Маријана Коларић (Фотографије Небојша Бабић)

Маријана Коларић прва је особа која ће после готово осам година водити Музеј савремене уметности у Београду са места директора, а не вршиоца дужности, и тек трећа дама која се нашла на тој позицији у његовој историји. Након именовања на прошлонедељној седници владе, она је јуче преузела дужност од претходника Виктора Киша, па од данас и званично руководи овом нашом еминентном установом.

Биографски подаци ове историчарке уметности бележе да је дипломирала на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности. Радила је на позицији стручне сараднице за културу у Градској управи града Панчева, као независна кустоскиња организовала је неколико изложби у Србији и иностранству, а у музеј долази са места директора и кустоса галерије „Новембар”. Чланица је одбора 58. Октобарског салона – Београдског бијенала од јануара 2019, а била је и селекторка и кустоскиња 17. бијенала уметности „SEE Art Gates: Стања стварности”, као и кустоскиња изложбе „Voyage: Путовање кроз савремену српску уметност” у Музеју кинеске уметности у Шангају.

За разлику од досадашњег вршиоца дужности, који је постављен мимо одржаног јавног конкурса и око чега је пре годину дана избила права бура у јавности, нова директорка прошла је конкурсну процедуру. Управни одбор музеја рангирао ју је као првог кандидата и за место директора ју је потом предложило Министарство културе и информисања.

Седате у врућу столицу, не толико због саме природе тог места већ управо због бремена прошлих деценија и догађаја, самих околности које су пратиле ранија именовања и медијске пажње која је то све пратила.

Околности никада нису идеалне, вероватно нису биле ни онда када је музеј основан и то по узору на тадашњи музеј МОМА у Њујорку. Уместо да размишљам о отежавајућим околностима, склона сам да разматрам све оне позитивне аспекте којих има много више и то да у наслеђу имамо институцију са изузетно дугом историјом постојања којом не може баш свако ни у Европи да се похвали, али и богату колекцију као културно благо са огромним и нематеријаним наслеђем у погледу јавног знања, мисли и идеја. Како је музејска зграда сада реконструисана, а од скоро и Салон музеја у Париској улици, музеј може поново да заблиста пуним капацитетом. Да не бих звучала за почетак преоптимистично, свесна сам свих проблема и изазова са којима се музеј суочава, али могућа решења предложила сам кроз четворогодишњи план и програм, који сматрам реалистичним, приземним и прагматичним у околностима у којима се тренутно налази и музеј, али и ми као друштво.

Ваша професионална биографија је у образовно-стручном погледу без мане. Оно што недостаје јесте искуство у руковођењу једним великим институционалним системом као што је МСУБ. Да ли је због тога изазов, можда, већи?

Сигурно не бих била прва када бих рекла да све што у животу научимо на нас остави траг, „избруси” нас за нова искуства, победе или нове изазове, па и проблеме. Верујем да би за свакога, па и оног са више искуства од мене у руковођењу великим системима, био изазов да тренутно води МСУБ. Јер, сем искуства неопходно је да имате визију развоја институције, да негујете храбар дух, одлучност, истрајност, жељу и веру у успех. Мислим да то и поседујем довољно да савладам све надолазеће изазове и проблеме.

Током представљања пред Управним одбором музеја поменули сте, мислим једини, Миодрага Б. Протића, првог директора, и његово наслеђе. У чему ћете се, можда, на њега угледати у свом раду?

Поменула сам га у контексту узора и архетипа вредности које директор МСУБ-а треба да поседује и негује. Протић је био човек визионар захваљујући којем и имамо данас овај музеј чији је он идејни творац, оснивач и први директор и неко ко је оставио пуно трага у домену уметничког и културног живота. За мене је било неминовно подсетити се те снажне личности изразите визионарске снаге и несаломивог духа, преданог струци који је у свему што је радио исказивао изузетну професионалност, али и љубав према уметности, струци и заједници.

Изрекли сте и оцену да би музеј требало да се креће у правцу интерактивнијег, ангажованијег и савременијег односа према публици. Можете ли мало конкретније о томе?

Сматрам да је потребно редефинисати музејско искуство у контексту 21. века, што би поједностављено значило да живот у дигиталном добу нуди много више могућности рада на музејској колекцији како би она била представљана јавности кроз разнолике, како дигиталне форме тако и изложбене формате који би били пропраћени и адекватним видовима интерпретације и теоријским анализама. Да би се то постигло неопходно је најпре спровести процес дигитализације музејске збирке и грађе, створити кориснички интерфејс и учинити збирку и целокупну грађу доступном стручној јавности и широј публици. Пандемија вируса корона је само подстакла досадашње све веће присуство дигиталне сфере у нашем свакодневном животу и свих његових капацитета. То не искључује изложбени програм музеја већ отвара нова врата комуникације и продукције.

После више од деценије паузе, публика је на поновном отварању зграде на Ушћу 2017. могла да види део богате музејске колекције на изложби „Секвенце”, али она никада није прерасла у форму сталне поставке, нити су се дела на њој смењивала у неком одређеном временском размаку, како је било најављивано. Било их је 300 и постепено су скидана зарад одржавања нових изложби. Можемо ли у вашем мандату да очекујемо коначно сталну поставку и у каквој форми?

Управо ово што сте навели јесу изазови јер музејска зграда колико год деловала велика није у могућности да прими и сталну поставку и одговори на потребу за великим изложбеним форматима попут ретропсектива домаћих или иностраних уметника. Мислим да је неопходно наћи компромис у томе и покушаћу заједно са музејским колективном да нађем неко решење, било да се изложба „Секвенце” настави у новим целинама или неком другом облику.

А какав је ваш став према такозваним блокбастер изложбама попут ове текуће, посвећене свадбеним хаљинама Жан-Пол Готјеа, о којој су била оштро подељена мишљења и у стручној, али и широј јавности?

Блокбастерска изложба или не, она мора да покаже и оправда високе уметничке квалитете и стандарде, достојне музеја и да буде у сагласију са његовом оријентацијом. У току своје дуге историје, музеј је имао бројне изузетне изложбе али и оне лошијег квалитета. Трудићу се да МСУБ у будућности држи репутацију једне реномиране установе која ће својим изложбеним програмом пратити развој домаће и светске савремене уметности, као и доприносити њеном бољем разумевању у јавности.

Крајем прошле године Маја Гојковић, министарка културе и информисања, затражила је од свих институција културе чији је оснивач држава да доставе информације о ревизији фондова како би се утврдило тачно стање наше културне баштине. Колико ће бити тежак посао ревизије збирке са више од 8.000 предмета која није рађена одавно? Помињало се и да су депои недовољно велики, да је потребан и додатан простор...

У програму који сам предложила је управо инсистирање на ревизији збирке као и музејске имовине. Не изненађује да је Маја Гојковић затражила ту неопходност, јер то јесте један од горућих проблема готово свих институција културе и музејских збирки од националног значаја. Након завршене реконструкције и враћања радова у зграду музеја, ревизија дела збирке МСУБ и провера њиховог стања је неминовност. Биће потребно време и добра организација да се ревизија спроведе на адекватан начин. Тачно је да је један део збирке тренутно измештен и да ће бити потребан додатни простор о чему ћу говорити  тек када за то буде направљен конкретан и јасан план.

У свом програму помињали сте и унапређење људских ресурса, можемо ли да очекујемо нека нова кадровска решења и када?

МСУБ поседује стручан кадар у свим својим постојећим секторима, а радићемо и на подстицању усавршавања, мобилности, додатних обука на пољу стручности, стицање нових, савремених знања и искустава. У случају да се након процене реалног стања створи неопходност за проширивањем капацитета радних места, биће послат предлог оснивачу за обезбеђивањем додатних (периодичних или сталних) радних места.

Коментари3
bc864
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lena
Jedan od vecih problema svih muzeja je : KAKO ZAINTERESOVATI I PRIVUCI MLADE U MUZEJ ? Nadam se da ce MSUB moci da zaposli osobu sposobnu da - deci beogradskih skola koja grupno posecuju muzej - docara ono sto se na slikama ne vidi na prvi pogled.
Lena i Lujza
Cestitamo gdji Kolaric ! Funkcija "direktora" daje joj mnogo vise slobode i nezavisnosti nego funkcija "v.d.direktora". Ali i vise odgovornosti. Njoj i muzeju zelimo uspeha u najtezem poslu - privuci posetioce.
Sasa Trajkovic
Осим политички коректности, језиком увијених у неколико ефектних али не и оригиналних политичких фраза нисам чуо ништа оригинално. О визији развоја ове "престижне" институције само немушто помињање нових медија и технолошких иновација које пре спадају у сфери информатичке струке ни трага од речи као што су уметност или не дај боже уметник. Проблем теоретичара је што се ослања на теоретске хипотезе које су пре мисаоне него креативне природе дакле много форме а премало суштине или ОРИГИНАЛНОСТИ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља