уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.02.2021. у 13:32

Рекордно негативан природни прираштај у Србији

Сваке године све мање деце се рађа (Фото А. Васиљевић)

Демограф Горан Пенев изјавио је данас да би ове године разлика између броја умрлих и живорођених у Србији могла да премаши 60.000.

Пенев је агенцији Бета казао да уколико би се остварила предвиђања о даљем повећању морталитета уз истовремено смањење наталитета, реално је очекивати да у 2021. години негативан природни прираштај поново достигне рекордан ниво.

Републички завод за статистику (РЗС) саопштио је данас да је током јануара 2021. године у Србији умрло 10.417 особа, а 4.550 је живорођених беба.

Према званичним подацима РЗС, у односу на јануар 2020. године умрлих је више за 1.711 особа, односно 19,7 одсто, док је број живорођених мањи за 602, односно 11,7 одсто, преноси Бета.

Током 2020. године у Србији је, према званичним подацима, број умрлих за 53.261 већи од броја рођених. Умрло је 114.954 особа, а биле су 61.693 живорођене бебе. У односу на 2019. годину, број умрлих је прошле године повећан за 13,9 одсто, а број рођених је мањи за 2,8 одсто.

Почетком марта навршава се годину дана од када је у Србији званично регистрован први случај заражавања новим САРС ЦоВ-2 вирусом.

Од тада је број заражених достигао 450.000, а број умрлих 4.400.

Демограф Пенев каже да је након годину дана, потпуно очигледно да је далеко крај епидемије, па је још рано за „комплексно” сагледавање ефеката ковида-19 на становништво Србије.

„Ипак, многе демографске последице су и сада врло видљиве, и не могу се свести само на кретање морталитета и морбидитета, већ и на фертилитет, миграције, па самим тим и промене укупног становништва земље”, рекао је Пенев.

Навео је да је у Србији, по званичним подацима, до 25. фебруара 2021. од ковида-19 умрло 4.400 лица.

У периоду март 2020. – јануар 2021., број смртних случајева од ковида-19 износио је тачно 4.000, или 3,7 одсто укупног броја умрлих у истом раздобљу.

„Укупна смртност је са готово 110.000 умрлих, за 16.300 или за 18 одсто већа него у раздобљу март 2019 – јануар 2020. Ако се посматра цела 2020. година, број умрлих је износио 115.000, што је највећи годишњи број преминулих од завршетка Другог светског рата”, истакао је демограф.

Пенев наглашава да је дошло до наглог повећања укупног броја умрлих у последња три месеца (новембар 2020 - јануар 2021), за 51 одсто у односу на исти период пре 12 месеци (новембар 2019 – јануар 2020).

„Повећање смртности било је највеће у децембру прошле године. У том месецу је умрло више од 17.000 лица, што је за 97 одсто више него у истом месецу претходне године, и уједно представља апсолутно највећи месечни број умрлих у последњих 70 година. Нажалост, значајно повећење смртности, настављено је и у јануару ове године”, рекао је Пенев.

По најновијим подацима Републичког завода за статистику, број умрлих је прошлог месеца био за петину већи него истог месеца 2020. године, непосредно пре евидентирања првих заражавања коронавирусом.

„Иако се не располаже коначним подацима о смртности по старости и полу, као врло реалне се могу сматрати прелиминарне процене демографа да је просечни животни век становника Србије у доба короне смањен за око 1,5 година (са 75,9 у 2019. на 74,4 године у 2020) и тако сведен на ниво од пре десет година”, рекао је демограф.

Оценио је да се повећање броја умрлих за више од 20.000 не односи само на оболеле од ковида-19, већ првенствено на умрле од осталих узрока.

„Фокусираност система јавног здравља на борбу са епидемијом, мањак лекара и осталог медицинског особља која би се бавила лечењем нековид пацијената, одлагање операција и редовних терапија осталих оболелих лица, а првенствено хроничних болесника, само су неки од разлога што је 2020. године у Србији дошло до великог повећања укупног броја умрлих”, објаснио је Пенев.

Врло је вероватно да ће индиректне последице епидемије ковида-19, додао је демограф, утицати на погоршање здравственог стања целокупног становништва и изазвати наставак тренда повећања броја умрлих и у 2021. години.

„Расположиви подаци о наталитету употпуњују неповољну слику о природном кретању становништва Србије у 2020 години. Са укупно 61.700 живорођења, она се издваја као година с најмањим годишњим бројем живорођене деце у последњих 120 година, тј. од далеке 1900. године”, рекао је Пенев.

Обзиром да се само за децу рођену у новембру и децембру може рећи да су зачета у доба короне, Пенев сматра да ће рађања у 2021. години бити још малобројнија, можда чак и испод 60.000.

„На основаност такве претпоставке упућује и податак да је у јануару рођено свега 4.550 деце, или за 12 одсто мање него годину дана раније”, рекао је демограф.

На питање Бете шта су, осим пандемије ковида-19, разлози за све већи негативан природни прираштај, Пенев је навео неповољније економске прилике у земљи, повећану општу неизвесност изазвану пандемијом, смањене могућности државе да у потпуности оствари мере предвиђене постојећом стратегијом подстицања рађања.

„Не треба занемарити ни утицај који ће свакако имати драстично смањење броја склопљених бракова у 2020. години”, закључио је Пенев.

Коментари37
aeb73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Todorović
Porodilišta u Beogradu su u užasnom stanju. Sramotno lošem. Dođite slikajte našta liče kupatila. Jeza.Pustite žene da pišu u ovoj temi. Muškarci stalno jedno te isto treba više rađati, a ne znaju kroz šta žena prolazi tokom trudnoće i na porođaju. Muškarci u Srbiji ne poštuju ženu. A onda dolazi priča o ekonomiji...platama...Kad žena bude imala minimalna prava , rađaće. Žene su se osvestile. Neće da budu robinje u braku. Krivo vam.....e pa šta da vam kažem...
rodoljub
Srpski narod sa dugoročnom belom kugom nikako da ozbiljno pristupi rešavanju zabrinjavajućeg negativnog priraštaja, demografskog pitanja. ZATO JE POTREBNO da Srbija pored "sistemskog državnog demografskog rešenja za celu Srbiju", Srpski narod-Srbi u koordinaciji sa SP Crkvom i dijasporom: Formiraju svoj INTERNI SRPSKI FOND za podsticaj radjanja protiv bele kuge, da se dodatnim dečjim dodatkom stimuliše radjanje za svako dete srpskih bračnih parova? Nac. manjine neka formiraju svoje fondove..
rodoljub
KRITERIJUM za dečji dodatak u Titovo vreme bio: republički prosek po članu porodice, odnosno po broju dece, a ne po bračnom paru: porodice sa velikim brojem dece najviše dobijaju d.d., a porodice sa 1-2 dece skoro da nisu imali d.d. (imali veliki prosek po članu domaćinstva). Na KiM su šiptari-albanci dobijali veći dečji dodatak, od plate koju su imali. Sa ekspanzionistič. ideologijom i demograf. ekspanzijom, pregazili Srbe i otimaju srpsku teritoriju KiM? ZATO: Dečji dodatak po bračnom paru !!!
Predrag
Nije takva sitvacija samo u srbiji, cela Evropa ima slične brojke. Mi smo danas samoživi, a umesto ljubavi zavladao je hedonizam. Ustvari zamenjeni su pojmovi. U aziji npr na evropu gledaju kao na neki muzej gde je sve stalo, naraštaja utiče i na razvoj ekonomije.
Lazar
Srbija je generalno danas Matrijarhat. Srbija treba da se osloni na svoj Stub-a to su mladi Srbi koji trebajaju da se stimulisu od uze I sire porodice I drzave da formiraju porodicu sa sto vise dece. Siguran I dobro placen posao-reseno stambenog pitanje to je osnov. Srbiju treba dati Sinovima Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља