среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.02.2021. у 16:21 Александра Исаков

Шумари никада нису крчили шуму

Сеча стабала у околини Суботице растужила је многе љубитеље природе. У ЈП „Војводинашуме” кажу да је реч о планираном и еколошки оправданом поступку који прати и обнова новим садницама
(Фото: Фејсбук(

Суботица – Седмицама већ незадовољни грађани фотографишу посечена дебла у шуми на Великом Радановцу и Палићу. Шумски појас око Суботице је танушан и слабо штити град од ветрова и надирања песка, а због саобраћаја и индивидуалних ложишта ваздух је загађен. Због тога Суботичани информације о сечи увек доживљавају као удар на квалитет живота у граду.

„Шумари никада нису угрожавали шуму, напротив. Угрожавају је људи који је крче. Шумари је никада нису крчили”, каже у одговору на питања „Политике”, др Марко Маринковић, извршни директор за шумарство, екологију и развој у ЈП „Војводинашуме” које се стара и о шумском појасу око Суботице.

„Крајњи циљ газдовања јесте стабилна и витална шума, а таква је и економски вредна. Да бисмо је имали, морамо старе обнављати благовремено, што подразумева и сечу обнове. Уколико се ради вештачка обнова, то јавности изгледа радикално, али је, осим економске користи, потпуно еколошки оправдано. Млада шума која мења стару је ефикаснија, а истовремено, дрво као еколошки прихватљив материјал је пласиран према друштву и има еколошки ефекат. Уколико бисмо то друштву ускратили, имали бисмо негативан ефекат. То је суштина коју треба приближити јавности”, наводи др Маринковић.

Саговорник „Политике” објашњава да је у околини Суботице, а на основу плана газдовања простором планирана сеча на три локалитета: на близу пет хектара проредна сеча вештачки подигнутог црног бора, на 3,11 хектара се секу преостала стабла на обновљеној површини и на 29,6 хектара сече се изданачка шума багрема, као начин обнављања.

„Сеча обнове која се спроводи на локалитетима који се налазе на потезу Радановац–Палић не смањује пошумљеност и то је замена теза, јер овде је реч о обнови шуме, односно шума је постојала и шума ће бити и у будућности само што ће она да буде млада и витална”, додаје Маринковић.

Сеча у околини Суботице одвија се у складу са планским документима, и на основу информација прикупљених са терена, које су основ за дефинисање годишњег обима и места сече. Она увек мора бити мања од прираста, што постепено омогућава да се повећа укупна дрвна запремина, наводи Маринковић.

„Основно је да се приликом израде планова поштује принцип трајности, а то значи да се сваке године сече приближно једнак удео од укупног шумског фонда. На пример за ЈП ’Војводинашуме’ то је на годишњем нивоу свега 2,5 одсто од укупног шумског фонда.”

Исечена дебла продају се локалном становништву за огрев, а техничко дрво пиланама, одакле има даљу намену у градитељству. Др Марко Маринковић каже да је газдовање растињем ЈП „Војводинашуме” пример зелене економије која смањује притисак на животну средину.

Истовремено са сечом, на овом простору ради се и обнављање шуме и то такође на 3,11 хектара планирана је садња 5.184 стабла црног бора, на 29,68 хектара вегетативна обнова багрема који се формира из изданака.

„Приоритетна подручја за пошумљавање су пре свега површине на којима је извршена сеча, а природна обнова није успела, као и површине на којима је извршена сеча девастираних шума. Пошумљавање пружа могућност решавања изазова који се односе на заштиту шума и обезбеђење шумских производа за којима друштвена заједница има потребу. То је уједно и један од механизама за стварање здраве животне средине и стратешки одговор на климатске изазове и екстремне временске догађаје као што су поплаве, суше и ерозија. Иако су ефекти пошумљавања видљиви тек за неколико година може се рећи да је свака нова шума поклон будућим генерацијама. Због тога је допринос сваког појединца повећању шумовитости од непроцењивог значаја”, сматра Маринковић.

Коментари5
c4058
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Šumske štetočine
Vojvodina šume umesto da unapređuju, oni šume uništavaju opravdavajući seču navodnim podmlađivanjem. Seku sve po Vojvodini ; na Fruškoj Gori, na Paliću, pored puteva, pored kanala. pa čak i na privatnim njivama. Oni kojima je država poverila gazdovanje šumama zapravo su i najveći neprijatelji šuma. Nemilice seku drveće i novac trpaju u svoje džepove jer im niko ne staje na put. Kada sve poseku postaće svima jasno da su šumari zapravo paraziti koji su živeli od uništavanja šuma.
dusan1
Nisam do sada viđao da se planski šuma seče i podmlađuje tako što se sve redom briše ! Obično šumari prvo 'isčekićaju'-IZABERU stabla koja su za prored , a ostalo-VEĆINU ne diraju .
Ekoloski_pardom_ekonomski
Zeleo bih da vidim tu "plansku" secu na samom katastru kako lepo izgleda. Neka se doticni dr pohvali kako Madjari od Vojvodina sume ekspertize, povecali svoju mull-humus masu za 2,5cm jer vetrovima, ave sve kod komsija.
Slobodan
I na Vlasini "planski" seku sumu. Sve redom posekose drvokradice bez ikakve sadnje
srdjan
I neka seku..to im je jedino sto zarade.. Sva kvalitetna bukovina koja se lako iznosi na put je jos 90-tih posecena.. Mnogo je bukove sume se razbolelo i propalo..nema ko ni da prodje a kamo li da sece...Putevi su zarasli....Najvece zlo je brezovo drvo koje se siri neverovatnom brzinom Predivne livade u crnotravskom kraju su sad brezove sume Neki ljudi koji na leto dodju imace srecu da pojedu najsladju divlju jagodicu i malinicu i bozanstvenu borovnicu..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља