среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.02.2021. у 20:00 Александра Петровић
КРАТАК ПУТ ОД РЕШЕТАКА ДО НОВОГ ЗЛОЧИНА

Половина осуђеника враћа се криминалу кад изађе на слободу

Узроке треба тражити у томе што је прихват осуђеника после издржане казне лош, каже адвокат Сеад Спаховић. – Истраживања показују да на повратнике не утичу програми у затворима, наводи криминолог мр Никола Вујичић
(Фо­то П. Павловић)

Србија нема закон о постпеналном прихвату осуђеника и то је вероватно кључни проблем великог броја повратника из затвора. Према резултатима Републичког завода за статистику чак 40 до 50 одсто свих осуђеника – поново изврши кривично дело када изађе из затвора. Међу њима су најбројнији они који се баве трговином дрогом, затим осумњичени за крађе и разбојништва.

Ипак, црна хроника о повратницима најчешће пише онда када изврше убиство или силовање после издржане казне за ова најтежа кривична дело, као што су Марјан С. из Врања, затим Нинослав Јовановић, познатији као Малчански берберин, Душан Мургашки са надимком Пикасо и други.

Адвокат Сеад Спаховић каже да проблемом високог поврата треба да се баве пре свега пенолози – стручњаци за питања издржавања казне затвора, али и социолози и психолози. Сматра да до поврата долази пре свега зато што током издржавања казне нису уклоњени узроци због којих је извршен први злочин.

– Не може се уопштено говорити о томе да ли су казне високе или нису. И поред тога што оне могу бити адекватне, условни отпуст и скраћење казне су потпуно законите ствари и не може се само на основу тога што је неко поновио дело изводити закључак да је поступак према њему незаконит и да је он добио малу казну – наводи адвокат Спаховић.

Подсећа на чувену теорију о „рођеном злочинцу”, према којој је познат криминолог Ћезаре Ломброзо, који је тврдио да се злочинац рађа са урођеним геном и специфичном анатомијом, али наглашава да та теорија никада није ни научно доказана ни оборена.

– Узроке поврата треба тражити у томе што је прихват осуђеника после издржане казне лош, односно што немамо никакву бригу о људима који излазе и за затвора – сматра Спаховић.

Мр Никола Вујичић, истраживач сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања и докторанд на Правном факултету у Београду, износи податак Републичког завода за статистику о томе да нешто мање од половине осуђеника понови кривично дело после издржане казне, а то је свакако велики број.

– Институт је урадио истраживање 2017. године , чији су резултати показали да обуке у затворима немају утицај на смањење поврата. У обе посматране групе осуђеника, оних који су похађали обуке и оних који нису, поврат је износио 18,4 процента, а највиши је код кривичних дела у вези са трговином дрогом, потом за крађу и разбојништво. То су најчешћа дела, па зато тај податак није изненађујући – наводи Вујичић.

Подаци су показали да је међу повратницима највише оних који су већ неколико пута осуђивани, као и оних којима су током издржавања казне у затворима изрицане дисциплинске мере, као што су самица, укор, одузимање проширених права и погодности.

– Једнак проценат рецидива не значи да не треба да подржимо те обуке и да говоримо да то нема смисла. Рад са осуђеницима у затворима мора да постоји јер идеја поправљања јесте да осуђена особа када напусти установу даље не врши кривична дела. Условни отпуст као највећа „награда” подразумева ранији отпуст из установе у односу на предвиђену дужину казне, али је то недовољно уколико немамо адекватан постпенални прихват. Он подразумева са једне стране социјалну подршку средине, пре свега подршку породице и пријатеља, а са друге стране и финансијску подршку, као и помоћ у налажењу запослења – објашњава Вујичић.

Циљ обука је да се осуђеници оспособе за рад, и то у оним занимањима која су дефицитарна на тржишту рада, као што су пекарство, ратарство, столарски занат...

– Међутим, ми немамо закон који регулише постпенални прихват и подршку. Само једним делом је то уређено Законом о извршењу кривичних санкција и Законом о ванзаводским санкцијама и мерама, али и ти прописи само упућују да ће посебнијим прописима то детаљније бити регулисано, а ми то немамо. Немамо закон о постпеналној помоћи, а то је суштина свега – наглашава наш саговорник.

Наводи да казнена политика за насилна кривична дела није блага. Истраживање које је рађено на узорку од 200 осуђеника за убиства, који су казне издржали у затвору у Сремској Митровици, показало је да за се за ово кривично дело у просеку проводи иза решетка нешто више од осам година.

Коментари5
3a3be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Каријериста
То је много бољи просек од политичара. Политичари целог света кад једном уђу у политику и кад им се мандат заврши више никад се не врате својим првобитним занимањима за које су се школовали!
Lujza
Evropska Unija finansira organizacije tipa NVO koje pomazu osudjenicima da se kasnije ukljuce u drustvo. Da ih po izlazu iz zatvora prihvate, pomognu im da dodju do dokumenata, telefona i ostalih neophodnih stvari za prvi momenat. Osim toga, u izvesnim zatvorima u Srbiji, osudjenici - radeci razne poslove, svrsavaju zanate i dobijaju diplome o kvalifikaciji.
Milan
Nego kako drugacije.Kada npr.nakon 10god.zatvorski sluzbenik otvori kapiju i kaze(naravno na ti-u Srbiji smo)idi,slobodan si.Nakon 10god.svet se promenio,nema prijatelja,kava resocijalizacija,nema porodice.Samo zemlja pod nogama i onda sta?Uradi nesto lose da se vratis u celiju gde imas krevet,jelo,socijani kontakt itd.Srbija je to.
dusan1
@Milan. To jejedan scenario . Ima i to da kad izađe iz zatvora (gde je dobio neku diplomu ako je pre toga već nije imao) i hoće POŠTENO da radi i plaća porez državi , realnost ga PRIZEMLJI ! Dokle god se kriminal isplati ,biće ga ! Imam takve slučajeve u familiji gde otac (ex KP-Niš) celog života pokušava sina i ćerku da izvede na pravi put ali mladima se to NE ISPLATI i imaju uzore u sponzorušama i telohraniteljima umesto žicanja u JURA-Niš ili popravki kompjutera !
Бранко Ср'б Козаковић
Цитат: "Наводи да казнена политика за насилна кривична дела НИЈЕ БЛАГА. Истраживање које је рађено на узорку од 200 осуђеника за убиства, који су казне издржали у затвору у Сремској Митровици, показало је да за се за ово кривично дело у просеку проводи иза решетка нешто више од ОСАМ година." -- а, замисли да је казнена политика блага?! Помислим: неко ме је убио, неког мог ближњег,.. и за то добије осам година (или мање!)... Узнемирујуће. Нема Правде у правосуђу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља