Вукова награда, коју додељује Културно-просветна заједница Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији, уручена је јуче у згради Председништва Србије. Награђени су: академски сликар Миладин Микан Аничић, академик и историчар књижевности Злата Бојовић, академски сликар Љиљана Бурсаћ, књижевник и преводилац др Зоран Ђерић, музиколог др Гордана Крајачић, историчар др Небојша Кузмановић, глумица Вјера Мујовић, композитор Немања Савић, научни радник Светомир Стаменковић и књижевник Слободан Станишић.
Изузетну Вукову награду добили су Градска библиотека Нови Сад, Карић фондација и Међуопштински историјски архив из Чачка. Повељу за 2020. годину добили су уредник и водитељ Јасмина Никитовић Стојичић и публициста Милијан Стојанић.
Министарка културе Маја Гојковић истакла је да су овогодишњи лауреати настављачи дела Вука Караџића и чувари баштине за будуће генерације, подсетивши да су Вукову награду добили Иво Андрић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Бранко Ћопић. Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије, подсетио је да је Вукова награда установљена 1964. као једно од највећих признања у српској култури. Подсетио је да додељивање Вукове награде никада није прекинуто, ни у великим инфлацијама, ни у ратним сукобима. И данас, усред светске пандемије, Вукова награда као светионик води и окупља оне који су својим прегалаштвом, уметношћу, научним и просветним радом допринели нашој Србији, рекао је Ајдачић.
У име награђених академик Злата Бојовић је истакла да се овим признањем награђују најоригиналније појаве у свим гранама уметности, као и културне установе које је повезала нит вуковске везе. Жири за додељивање награде радио је у саставу: Дарко Танасковић, Милован Витезовић, Зоран Гутовић, Урош Дојчиновић, Бора Дугић, Селимир Радуловић, Елизабета Ристановић, Радован Мића Трнавац, Милош Шобајић.
