понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.03.2021. у 18:00 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Вучић између 2021. и 1389.

За очекивати је да ће доказано вешт црквени дипломата, каквим се Порфирије показао током седам година службовања у Загребу, унети у дијалог државе и цркве смиреност каква је до сада често недостајала, али када је Косово у питању СПЦ остаје неизмењено најтврђи ривал председнику

Када је светом литургијом призван Свети дух који ће између три коверте одабрати да нови патријарх Српске православне цркве буде митрополит загребачко-љубљански Порфирије, неки су се заверенички питали да ли је руку архимандрита водио Свети дух или Александар Вучић?

Откуд то пребрзо и олако проглашавање Порфирија за „патријарха власти”?

Биће да је Његова светост по укусу режима који је снажно лобирао против либералних владика због њихових критика актуелне политике. Имајући у виду Порфиријеву наклоност према властима, Вучић несумњиво добија партнера са којим ће лакше сарађивати, али то не значи да ће са новим патријархом све ићи како председник замишља.

Неће човеку монолога бити лака комуникација са човеком дијалога, који притом припада свету који Вучић избегава: интелектуалац и доктор наука.

Неке разлике могле су да се уоче већ у патријарховој приступној беседи.

Порфирије говори о саборности и против „странчарења”, каже да му је Хрватска друга отаџбина и да је „национализам модерна форма идолатрије”. Своју ширину показао је саучешћем породици Ђорђа Балашевића кога је Вучић радикал називао „јевтином фукаром” која иде у Сарајево да пева муслиманској деци.

Но, најтврђе ће бити око Косова. Патријарх можда и има неке екуменске идеје око највећег српског проблема, али он је међу владикама само први међу једнакима. Синод је чврст у ставу да нема преговора или предаје свете српске земље.

Када је по преузимању председничке дужности 2017. говорио да долази време да се разговора о Косову, Вучић је цитирао речи Борислава Пекића да „треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих”.

Био је то увод у најаву националног дијалога, а председник је његову успешност видео и у ослобађању српског друштва од „митског приступа” косовском питању. То што је у наставку реченице следило „као и олаког давања нечега што ми припада”, цркви није било довољно.

Српске власти су у континуитету, методолошком пропагандом уз снажну медијску подршку, три деценије уверавале народ да Косово није изгубљено, да нема преговора о „најсветијој српској речи”, да „српски Јерусалим” остаје наш и да Србија „никада” неће признати независност „НАТО творевине”, тзв. државе Косово.

Исту технологију ослонца на„мишљење народа” је, судећи по једном писму владике Григорија из децембра 2008, користила и СПЦ. „Ми и даље уживамо у популистичком замајавању и говорењу о томе како је ‘већина архијереја’ и ’већина народа’ за неку одлуку”, пише тадашњи владика захумско-херцеговачки у писму Синоду.

„Већина ког народа? Већина је постала мјерило! Гдје? У Цркви!? Зар је то могуће! Како би сада требало да се сјетимо оне молитве коју на свакој литургији читамо – да се из свег срца помолимо за гријехе наше и незнања народна”.

Тако је, уз обилату количину световног и духовног популизма, а на ползу власти, цркве и народа, косовски проблем лансиран у небеске висине и удаљио се од овоземаљске равни у којој једино може да буде решен.

Вучић је свему томе капитално доприносио, али чим је напустио љуштуру радикалске тврдоће постао је све усамљенији талац своје некадашње реторике.

О пропалом домаћем дијалогу се више не прича, али „митови” и величања прошлости настављају да спречавају рационални разговор о будућности. Вучић је суочен не само са тврдим националистима, већ и са СПЦ који упорно народу шаље поруку да ако се изгуби Косово нема више Срба, нема више Србије.

Председникова кампања против живота у историји разбија се управо на косовском миту који је, ваљда, духовна категорија а не територијално питање. Док је у потрази за неким компромисом Вучић вођен својом поруком „Престали смо да чекамо, почели смо да тражимо”, црква би радије да чека, да се држи става који је покојни патријарх Иринеј дефинисао речима да Србији могу да отму Косово и да су га отели и Турци „па смо после 500 година успели да га вратимо”.

Нема одустајања од „косовског завета” који је постао уточиште србовања, нема предаје свете земље како нас не би стигли клетва светог цара Лазара и проклетство историје. Једини договор који СПЦ прихвата јесте онај у којем је Косово у саставу Србије.

Поновио га је и нови патријарх. Његова светост је пре свега човек цркве. Брани јединствени став Синода око Косова који, нешто различитим реторикама, заступају и конзервативни владика Иринеј бачки и либерални Григорије диселдорфски.

Порфирије је у приступној беседи одабрао да говори о „многострадалном” Косову и Метохији. „КиМ за Србе није напросто само мит, јер мит припада свету имагинације и ту можемо губити и побеђивати. Косово је за нас завет, а тај косовски завет је везан за Нови завет у чијем темељу је светост... Косово је за нас нит и пупчана врпца која нас везује са нашом духовном и историјском колевком, са суштином нашег идентитета”.

Зашто је патријарх отишао у Нови завет и напустио старозаветна поређења са обећаном земљом не знам, али закључује се да сва црквена ортодоксија према косовском питању остаје неизмењена.

Разлика између патријарха Порфирија и блаженопочившег митрополита Амфилохија у ставовима око Косова је само у томе што нови поглавар СПЦ никада неће јавно анатемисати председника Србије за „велеиздају”.

За очекивати је да ће доказано вешт црквени дипломата, каквим се Порфирије показао током седам година службовања у Загребу, унети у дијалог државе и цркве смиреност каква је до сада често недостајала, али када је Косово у питању СПЦ остаје неизмењено најтврђи ривал председнику.

Не бих волео да сам у Вучићевим ципелама. У једној оштар камен којим Запад притиска на признање косовске назависности, у другој не мање оштар предмет којим опомиње црква. Између историје и метаисторије, између реалности 2021. и митске године 1389.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
573c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
Nije rijec o 1389, ni o strahu od Lazareve kletve, ni o srbovanju. Kosmet je okupirani komad srpske zemlje. Ubijene i protjerane mnoge hiljade srpskih porodica, cija su imanja uzurpirana, groblja delastirana. Kosovo je nasa kolijevka. Crna Gora, Hercegovina, Dalmacija, lika, Vojvodina ... u svim tim krajevima zice Srbi koji imaju svoj korjen na Kosmetu, a porijeklo je vitalan elemenat identiteta. Odreci se Kosova znaci odreci de bitnog dijela svog identiteta. A kad se identitet nacne, gubi se
imati stav
Zamrznuti konflikt sa KiM smatra se kao " ometanje nase svetle buducnosti u EZ". Meddgutim, ta imaginarna "svela buducnost", po svim izgledima nece nikad nastati, bar kako je dobar deo Graddjana Srbije zamislja. Ostanimo pri stavu da oteto nije poklonjeno ,vec uzeto na siju.
imati stav
Re: G Ovdasnji Bugari ,Rumuni isl. su svojevremono popunili jeftine poslove po EZ i time pomogli naticnoj zemlji. Ti uslovi su prosli... Sada, da se prikljucimo deprimiranoj EZ nebi narocito ptofitirali.
Gradjanin ovdasnji
1990te godine smo za Bugare bili Amerika. Onda su Bugari 2008 usli u EU. 12 godina kasnije oni su daleko ispred nas i za neku godinu bice nam nedostizni. Ali Kosovo ne damo. Nazdravlje.
Mrki
Mi nemamo nacionalni interes,zato jer se protiv nasih interesa moze pisati svasta bez trunka neke utemeljenosti.Istorija se pretvara u mitove,teritorije nase drzave nisu bitne,nije vazno sto su nam to preci ostavili zrtvujuci casne zivote.Kakvo albansko Kosovo,ni u snu,pa cak ako bi se to desilo tek bi onda to postao srpski kamen oko vrara i zamrznuti konflikt.Prvo su 1912 vel.sile stvorile od alb.plemena drzavu koje nije ni bilo,a sad bi KiM i vel.Albaniju.Zaista neshvatljivo glediste i suplje.
Gradjanin ovdasnji
Tesko zemlji ciji se nacionalni interes moze ugroziti pisanjem, a hos teze onoj u kojoj je "nacionalni interes" propisan i o njemu se ne sme diskutovati.
dusan
malo nejasno! ...gore, u tekstu , izrazavas sumnju da Patrijarha nije birao sveti duh ,vec "vuciceva ruka", dok u nastavku teksta suprostavljas Partijarha ,Vucicevoj politici .VUcic ispada kriv u oba slucaja , i kao neko ko namesta izbore patrirarha i kao neko ko ne vodi dovoljno dobro borbu protiv kosovske kvazidrzave. evo i sebi nisam jasan, po prvi put , zbog Jaksica , primecujem da branim Vucica !?
Nixon
Nikada mi neće biti jasno zašto moramo da priznamo Kosovo. U redu, eto vas tamo, imate neku državu, možete po volji da zabranite ulazak bilo kome iz drugih dijelova Srbije. Možete do mile volje da trgujete heroinom jer nema srpske policije, samo ima DEA. Žašto je Americi i Njemačkoj važno da se prizna nezavisnost kada to nema nikakvog praktičnog značaja za njih, odgovor je, tako bi smo priznali poraz, jer ipak, koliko god svi oni govorili da je gotovo, izgleda da ni oni ne vjeruju u to.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља