У хокеју на леду Србија је далеко од светског врха, али се, ипак, прочула по једном даровитом играчу. Пре нешто више од годину дана, на Зимским олимпијским играма младих у Лозани, Матија Динић (рођен 2004) освојио је сребрну медаљу. Због тог подвига Олимпијски комитет Србије (ОКС) недавно га је прогласио за најуспешнијег младог спортисту наше земље у 2020. години.
– Ово је за мене велико признање и мотив да се још озбиљније посветим хокеју – каже млади спортиста, који је својим успехом допринео да се Србија и у овом спорту прочује у свету. – Међународна хокејашка федерација (ИИХФ) покушава да што више популаризује хокеј по угледу на већ добро развијене моделе одбојке на песку и баскета. Такмичење у хокеју три на три је прилика за све остале земље изузев шест водећих, које су одиграле турнир у стандардном формату, да имају свог представника. Како би се свима пружила правична шанса сви кандидати, од Јужне Америке до Аустралије, радили су исти тест, који је сниман, а федерација је потом вредновала сваки појединачни резултат, који је множен с одређеним количником у зависности од места на њеној ранг-листи које заузима земља одакле учесник долази. Тимови су састављани по посебно осмишљеном кључу, како би били што је могуће више избалансирани.
О самом турниру Динић је рекао:
– Било је физички изузетно напорно. Иако смо сви дошли фактички у средини сезоне нико није очекивао да ће саме утакмице и динамика бити толико напорни. После четири меча имали смо чак три пораза, па је једини пут до полуфинала био да добијемо сва три преостала сусрета. И успели смо! Најбољу игру смо пружили у полуфиналу. Било је 12.500 гледалаца! У неизвесном дуелу смо победили с 9:7.
У полуфиналу је постигао пет голова и проглашен је за најбољег играча на утакмици:
– Сребро је било освојено! У финалу смо изгубили од тима, који је победио све екипе на турниру, а највише се намучио против нас у групи, када нас је савладао тек на пенале.
„Тројке” (с Динићем су били представник Холандије и Велике Британије) сачињавали су хокејаши из различитих земаља, па су се зато тимови звали по бојама (његов је био Црвени):
– Са мном је у Лозани као представник Србије био и Богдан Дабовић из Савеза хокеја на леду, који ми је, као бивши хокејаш, доста помогао саветима и подршком. После полуфинала је разговарао с тренером противничке екипе, кога је, како се испоставило, делегирала финска хокејашка федерација где је задужен за развој играча до 18 година. Понудио је помоћ да за мене пронађе тим у Финској. Указала ми се шанса да будем на проби у свим најбољим финским тимовима. Нажалост, то се није десило, јер су Финци међу првима затворили границе због короне и још их нису отворили. Део припрема за овај турнир, уз велику помоћ Савеза хокеја на леду Србије и ОКС, одрадио сам у Шведској. То ми је било значајно да бих темпирао форму. Веома сам захвалан кондиционим тренерима Стефану Трајковићу и Игору Томашевићу и хокејашком стручњаку Марку Јулоском што су ме на адекватан начин припремили за Зимске олимпијске игре младих.
У Калмару, где се и школује, смештен је с још неколико даровитих хокејаша из разних држава. Једва чека да се врати у Шведску и настави започето. Жеља му је да заигра у некој од најјачих европских лига или у Америци. Нада се и стипендији, али наше Министарство спорта још није предвидело такав подстицај за резултате у хокеју три на три.
Сад чека да прође пандемија, па да се Шведска врати хокеју. Иако потиче из одбојкашке породице (деда му је Ненад Голијанин, бивши играч Партизана и репрезентације и дугогодишњи одбојкашки радник на највишим функцијама), он се определио за спортско доказивање на леду, као и његова млађа сестра Маша, која се посветила уметничком клизању.
Искуство из Шведске
Матија Динић, коме је Црвена звезда матични клуб, овако је укратко описао разлику између хокеја код нас и у Скандинавији:
– Убрзо после олимпијског турнира у Лозани шведски клуб Калмар, у којем сам се спремао, понудио ми је место у свом тиму за сезону 2020/21. године. Тамо се тренира два до три пута дневно: једном тимски, други је тренинг вештина или клизања, а додаје се и „суви”. У Београду се, у недостатку термина у Леденој дворани, тренира једном дневно. У Шведској се ради великим интензитетом и великом брзином. Она има 48.000 регистрованих јуниорских играча што подиже и квалитет.
