Шефица делегације ЕУ у Каракасу Исабел Бриљанте Педроса проглашена је за персону нон грата после проширивања европских санкција на још 19 венецуеланских званичника. Одлуку је у среду на захтев парламента донео председник Николас Мадуро, дајући амбасадорки рок од 72 сата да напусти земљу. Министар спољних послова Хорхе Ареас уручио је протестне ноте и амбасадорима Француске, Немачке, Холандије и Шпаније, наводећи да су те земље „с посебном намером подстицале пооштравање мера”, пренео је Спутњик.
Брисел је изразио жаљење због протеривања амбасадорке и позвао да се одлука преиспита, јер „може само да доведе до даље изолације Венецуеле”. Новим санкцијама обухваћени су високи војни званичници, чланови изборног савета и новог парламента због, како је наведено, улоге у поступцима који подривају демократију и владавину права, као и због озбиљног кршења људских права. Према оцени Европског савета, децембарски парламентарни избори у тој земљи са 30 милиона становника нису били у складу с међународним стандардима.
Мадуро је након протеривања португалске дипломаткиње рекао да Каракас више неће пристајати на компромисе са ЕУ, уколико унија не промени политику санкција. Педроса је прошлог јуна такође била проглашена за непожељну, али јој је ипак дозвољено да остане у Венецуели јер се Ареас договорио са шефом дипломатије ЕУ Ђузепом Борељом да треба одржати дипломатске односе и олакшати политички дијалог.
„Ми смо тражили дијалог и направљени су важни кораци ка обнови дијалога између опозиције и чависта. Али на такав начин не – или ћете променити став или више неће бити споразума ни дијалога”, поручио је прекјуче наследник Уга Чавеза.
ЕУ је прошле године покушала да посредује између власти и опозиције како би осигурала минимално прихватљиве изборне услове. Исход није био задовољавајући, па је свега неколико опозиционих странака изашло на изборе. На бојкот је позвала и странка Хуана Гваида, лидера ког су Вашингтон и ЕУ признали за привременог председника Венецуеле у јануару 2019, после председничких избора који су оцењени као нерегуларни.
Некада богата земља Латинске Америке проживљава последњих година економски колапс, подивљалу инфлацију, несташице хране и лекова... Запад и опозиција сваљују кривицу за такво стање на Мадуров режим. Вашингтон му је забранио извоз нафте, која је главни извор прихода, и замрзнуо рачуне. ЕУ је увела рестриктивне мере у новембру 2017. године, које поред забране путовања и замрзавања имовине одређеним лицима укључују ембарго на оружје. Санкције су, поручују из ЕУ, осмишљене тако да немају штетне хуманитарне ефекте по становништво.
Број особа које су под санкцијама ЕУ повећан је сада на 55. Заговорници оштријих мера управо су то и тражили, тврдећи да су делови Европе, посебно Шпанија, сигурна лука за најближе Мадурове сараднике. Тамо наводно имају виле, породице, љубавнице и банковне рачуне. Критичари тврде да власт онемогућава хуманитарним организацијама да помогну народу Венецуеле. Наводе да Светски програм за храну не може да ради јер режим диктира своје услове. Према подацима УН из периода пре почетка пандемије, сваки трећи становник Венецуеле је неухрањен (број се од 2017. до 2019. утростручио на девет милиона људи).
Пет милиона је имигрирало из земље, која има веће резерве нафте од Саудијске Арабије, а крајем седамдесетих година је била међу двадесетак најбогатијих. Опозиција тврди да је власт запленила машине за брзе тестове на ковид 19, обезбеђене посредством Панамеричке здравствене организације (ПАХО) и распоредила их у државне лабораторије, тако да сада има „апсолутну контролу” над тестирањем и подацима о епидемији. Званично је регистровано 134.000 заражених и 1.300 умрлих, мада стручњаци кажу да је тај број вероватно већи, јер се слабо тестира.
Разједињена опозиција нада се да ће нова америчка администрација у обновљеном савезништву са ЕУ допринети успостављању демократије у Венецуели. То је нада и шпанске социјалистичке владе, која због историјских веза с Латинском Америком заједно са САД посматра тај регион као „своје двориште”. У Шпанији се налази и један од лидера опозиције – Леополдо Лопез, који је побегао из домовине прошле године и живи у Мадриду.
Бајденова администрација је најавила да ће се фокусирати на решавање хуманитарне кризе и оживљавање мултилатералне дипломатије. Јасно је рекла да неће укидати санкције без уступака с друге стране. Проблеми за Запад су слабост и разједињеност опозиције, која нема јасан план како да поврати контролу. Гваидо је сада бледа сенка харизматичног лидера који је пре две године имао велику подршку Венецуеланаца и више од 50 страних земаља. ЕУ га однедавно не признаје као привременог председника. Сада је само „привилеговани саговорник” из редова опозиције, љути део опозиционара у Каракасу.
Мадуро има подршку Русије, која је, поред војне и финансијске помоћи, недавно послала и вакцине против короне.
