недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.03.2021. у 18:00 Проф. др Зоран Радовановић

Вируленција, мутација и секирација

(Фото Д. Јевремовић)

Прошла година обогатила је наш свакодневни говор низом израза, раније присутних само у комуникацији здравствених радника и (или) у стручној литератури. Један од таквих често злоупотребљаваних појмова је вируленција. Радовали су нас порукама како слаби и плашили су нас наговештајима како се повећава. За радовање никад није било основа, а све су извеснији разлози за забринутост, мада не и за панику.

Пођимо од значења те чудне речи. Бактерије и вируси по правилу су безопасни за људе и животиње. Они изузеци способни за паразитирање називају се патогенима (лат. pathos = болест). Патогеност је својство заједничко свим припадницима одређене врсте заразних клица, рецимо свим узрочницима трбушног тифуса, пегавца или овчијих богиња. Међутим, различити сојеви истог микроорганизма могу да буду више или мање потентни, односно више или мање вирулентни, те временом потискују једни друге. Вируленција је, дакле, степен патогености.

Промена вируленције може да се одвија у правцу њеног смањења, а тај процес обично захтева време. Лепри је, на пример, био потребан миленијум да од акутне, високо вирулентне болести постане инфекција која се развлачи деценијама. Сифилис је сличан пут прешао за око пет векова. Клиничка слика туберкулозе такође се променила, али су утицај на то имали услови живота, лекови, а помиње се и природна селекција међу људима (читаве посебно осетљиве породице бивале су збрисане), док се сам микроорганизам није битно мењао.

Но, то су све бактеријске болести. Али и беснило је за људе већ вековима подједнако смртоносно. Могло би се рећи да је то зато што је човек случајан, слепи колосек за опстанак вируса, зависног од резервоара у дивљој природи. Узмимо зато за пример мале богиње. Смртност је у развијеном свету неупоредиво нижа него у прошлости, али у забаченим деловима Африке и данас умире сваки 50. или чак 20. болесник. Када је реч о дечјој парализи, она је постојала и у старом веку, а епидемијски се јавља тек последњих око 140 година. Опет није пресудна промена вируса, већ социјална средина: бољи хигијенски услови померили су време заражавања ка старијим узрастима, када је већа вероватноћа клиничког испољавања.

Промени вируленције највише су склони вируси састављени од рибонуклеинске киселине (РНК). Они или немају или им је закржљао механизам поправке грешака насталих умножавањем. При стварању нових копија дође до одступања која се упоређују са измењеним редоследом слова у дугом низу ланца РНК. То су добро познате тачкасте мутације које, уз рекомбинације – спајање делова наследне материје различитих вирусних честица – воде стварању нових сојева. Без тих промена нити би настао, нити би опстајао живот. Оне омогућују варијабилност, а природно одабирање поспешује преовлађивање форми најприлагођенијих условима живота.

Највећи број мутација је неспојив са даљим опстанком вируса. Од варијанти способних за преживљавање биолошку предност стичу сојеви који се лакше преносе. Како је рекао један нобеловац, идеал вируса је да цео универзум попуни својим потомством. За њега је притом најбоље да буде питом и ако је могуће неприметан, што му омогућава да се несметано размножава и расејава. Смрт домаћина је обично и крај за клице које су у њему паразитирале. Животиња угинула од, рецимо, свињске или говеђе куге бива дубоко закопана и преливена кречом.

Групи РНК вируса припада и узрочник ковида 19. Он се мења, али је далеко стабилнији од вируса грипа, који је, уз своју несталност изазвану мутацијама и рекомбинацијама (тзв. антигенска померања), подложан радикалним променама структуре услед постојања осам сегмената који чине његов геном. При истовременој инфекцији различитим сојевима може да дође до прерасподеле читавих сегмената (тзв. антигенски скок), што бива праћено пандемијом. Нови вирус корона срећом нема ту способност, али трпи сталне мутације, од којих се бар једна у просеку устаљује сваких десетак дана.

Због лакоће преношења, пажњу светске јавности изазвао је сој Б.1.1.7 са својих преко 20 мутација. Сматра се да је потекао од непознатог „енглеског пацијента”, већ знатно ослабљене отпорности услед претходне болести, што је вирусу олакшало дуготрајно умножавање. Могуће је да је болесник лечен крвном плазмом пацијената који су оздравили или пречишћеним антителима издвојеним из њихове крви, што је створило тзв. еволуциони притисак, терајући вирус да се мења. То су, наравно, претпоставке, али је чињеница да је свет суочен са унеколико измењеним узрочником ковида 19. У међувремену су се, између осталих, појавиле јужноафричка и јужноамеричка варијанта.

То нису сојеви који делују као сасвим непознати узрочници. Наше одбрамбене снаге их препознају, али уз извесне тешкоће. Следствено, и вакцине припремљене према ранијим сојевима још делују, мада им је ефикасност нешто смањена. Произвођачи се прилагођавају ситуацији и припремају се да праве вакцине против актуелних сојева. То надгорњавање са новим вирусом корона биће наша судбина.

Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
9eb9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко Петровић
Да ли је сујета основни покретач учесталог медијског појављивања неких (посебно старијих и/или пензионисаних) људи? Неке посебне важности у ономе што жучно покушавају изнети, ја не видим. Можда је сасвим ОК да се и неки (до сада) експониранији "аутори" препусте рубрици Коментари, као и сви ми остали обични смртници. "Политика" ништа не би изгубила, а ни Коментарторлук не би био појачан. Треба бити објективан, уравнотежен и непретенциозан, те увек нагласити да је у питању само један лични став.
Вукица
Добар текст о проблему који нас све мучи! Штета што нас наслов доводи у дилему: "секирамо" ли - ударамо ли секиром, (уместо вакцином) по вирусу, или се сикирамо (бринемо) што још не можемо да му "смрсимо конце"?
Вукица
@Vida-У праву сте, проверила сам у Речнику српског језика! (Да не би короне, "Политике" и Вас, и умрла бих сикирајући се, а не бих знала да грешим. Мало сам се насекирала због тога, али ништа страшно, проћиће...Још једном-хвала!)
Vera
Naslov je - kao i tekst - korektan, nema zabune jer "sikirati se" ne postoji u knjizevnom jeziku. Sekira i sekiracija nisu u lingvistickom srodstvu, sekirati se znaci brinuti.
Bojsa
Slazem se, izuzetan tekst! Sto bi nastavnica maternjeg jezika rekla, a sta je pisac hteo da kaze, to je da je ovaj virus tu da ostane i vakcinacija ce trajati godinama, kao sa virusom gripa, sa stalno poboljsanim vakcinama (mozda i koktelima). Trenutna pandemija i paranoja sa vakcinacijom je veliki pocetni talas, kao recimo cunami, ali iza njega ostaje nemirni okean, sa stalnim talasima. Upravo ovo je i razlog surovih politickih borbi za supremaciju izmedju Zapada i Istoka...
babaroga
Izvanredan, profesorski tekst

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља