петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.03.2021. у 12:10 Катарина Ђорђевић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ГОДИНУ ДАНА БОРБЕ СА ВИРУСОМ КОРОНА

Најгоре је било самцима и штићеницима старачких домова

Психолог Жарко Требјешанин истиче да није свеједно да ли смо у претходних годину дана били здрави или заражени, да ли је ковид 19 узео живот нама драге особе или смо остали без посла, да ли смо сами или у браку… Вакцине донеле психолошко олакшање
(Фото А. Васиљевић)

Последњег дана фебруара претходне године Србија је стрепела од доласка новог вируса, који је већ прешао границе Хрватске и због кога је север Италије стављен у карантин. Иако заражених и преминулих званично није било, колале су гласине да су у болнице већ стигли први ковид пацијенти, а наши суграђани су дискретно почели да купују маске, алкохол и дезинфекциона средства и гомилају залихе хране. И даље смо се љубили три пута у образ приликом сусрета са пријатељима, али су наши разговори попримили озбиљније ноте. Нико није могао да претпостави да ће само 16 дана касније бити уведено ванредно стање.

На прагу марта ни највећи песимисти нису могли да претпоставе да ће годину дана касније, већина особа равнодушно слушати вести о двоцифреном броју преминулих и четвороцифреном броју заражених, а мањина организовати ковид журке ризикујући заразу и одлазак у притвор. Иако највећи број наших суграђана носи маску у затвореном простору, све је више оних који седе по кафићима и са другарима препричавају догодовштине са зимовања и истовремено планирају летовање.

Психолог Жарко Требјешанин истиче да се наше понашање тешко може оправдати, али се може објаснити – људима је једноставно досадило да седе између четири зида своје собе, слушају вести о броју мртвих и заражених и носе маске у свим затвореним просторијама и они данас бирају између два зла – самоће и (потенцијалне) заразе.

У свакодневном животу ми стално вагамо да ли да поједемо колач у коме уживамо и који нас истовремено гоји, да ли да одемо на летовање које је егзотично али скупо... Осим тога, велики број људи се руководи идејом „неће ваљда”, која има различите варијације на тему – неће ваљда да ме ухвати бус плус контрола, да подивља „швајцарац”, да ми дођу извршитељи због неплаћеног рачуна за инфостан, да инспекција сруши баш моју нелегалну кућу. Мантра „неће ваљда” постала је рефрен живота у Србији у којој смо претходне три деценије преко главе претурили ратове, беду, санкције, бомбардовање, хиперинфлацију и пандемију короне.

Правећи аналогију са НАТО бомбардовањем 1999. године, он подсећа да смо првих неколико дана панично бежали у склоништа, да би потом, када су стигли лепи дани, седели по кафићима у време ваздушне опасности, а млади правили журке на сплавовима испод мостова који су били означени као легитимни ратни циљ.

Највише се плашимо нових и неочекиваних догађаја, а после извесног времена се адаптирамо на њих, па је то случај и са пандемијом короне. То се у психологији назива „конфликт између истовременог привлачења и одбијања” и ми се са овим конфликтима и дилемама прилично често суочавамо.

Када билансира наше емоције уочи „годишњице” короне, овај психолог истиче да није свеједно да ли смо у претходних годину дана били здрави или заражени, да ли је ковид 19 узео живот нама драге особе или смо остали без посла, да ли смо сами или у браку... Најгоре је, закључује Требјешанин, било самцима и штићеницима старачких домова који већ годину дана нису видели најмилије.

– Вакцине јесу донеле психолошко олакшање, јер коначно видимо светло на крају тунела пандемије, које смо тако жељно чекали. Моја су предвиђања да ће корона криза трајати још пар месеци, али се не усуђујем да лицитирам са датумима, јер знам да неки људи чекају тај дан као озебло сунце – каже наш саговорник.

Најтеже нам је пала забрана „не дирај лице”

У жељи да открију како су наши суграђани реаговали на пандемију вируса корона и колико им је времена било потребно да развију самозаштитна понашања, истраживачи Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду урадили су обимно истраживање под називом „Психолошки профил пандемије у Србији”, у коме је учествовало више од 6.000 особа и које је почело да се спроводи 48 сати након 6. марта – дана када је у нашој земљи регистрован нулти пацијент. Ова студија је показала да смо прошли кроз неколико психолошких фаза које се међусобно разликују по негативним емоцијама изазваних ковидом, поверењу у различите изворе информацијама и заштитном понашању.

У првој фази шока, која је трајала од 8. до 25. марта и током које је забринутост због ситуације нагло расла, расла је и учесталост превентивног понашања. Били смо опхрвани свиме што се дешава, али и одлучни да савладамо епидемију. Како бисмо донекле повратили контролу над ситуацијом, прво смо почели да купујемо. У првих седам дана епидемије људи су куповали здравствену робу као што су различити дезинфикатори, рукавице и маске. Како је време одмицало и растао страх, почели су да купују намирнице, јер медицинске робе ионако више није било на рафовима. Важан дан у психолошком смислу био је петак, 13. март – два дана пре увођења ванредног стања, када је ситуација била максимално нејасна, па су људи почели да опседају здравствене установе.

После акутне, наступила је фаза адаптације – од 26. марта до 21. априла, током које забринутост и страх расту, али остају на стабилном нивоу. Другим речима, након почетног шока смо се уходали и придржавали свих препорука. Коначно, у фази релаксације, од 22. априла до 7. маја, страх, забринутост и окупираност короном опада, али се смањује и самозаштитно понашање. Ова нагла и не посебно мудра релаксација наступила је након најдужег полицијског часа који је трајао преко 80 сати, а након чега је најављено значајно попуштање мера. Иако су се сви надали да ће лепо време десетковати број заражених и преминулих од вируса корона, други талас пандемије који је запљуснуо Србију у јулу, поново је код наших суграђана изазвао уплашеност и забринутост.

Истражујући колико нам је времена било потребно да се дисциплинујемо, променимо понашање и преоријентишемо га на пандемијски мод, аутори овог истраживања констатују да смо брзо успели да достигнемо висок ниво самозаштитног понашања – већ 15. марта почели смо да носимо маске и рукавице и били под пуном „ратном опремом” више од месец дана. Највећа промена у понашању наших суграђана односила се на чешће прање руку, избегавање већих окупљања и провођење времена код куће. Чак две трећине испитаника одговорило је да у потпуности поштује савете лекара који се тичу појачане личне хигијене и избегавање социјалних контаката. На индивидуалном понашајном плану најтеже нам је пала забрана „не дирај лице” – сваки десети испитаник признао је да и даље себе ухвати да додирује нос, уста и очи.

Коментари1
78c59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jela
Lepo objašnjeno. Samo mislim da nas je u toku bombardovanja držalo psihički i pomagalo da ne potonemo baš ono što je sada zabranjeno-bliskost i druženje. Bila sam dete,ali nikad neću zaboraviti da je to bio period kada je naša kuća uvek bila puna,kada se pričalo,kartalo,šalilo do duboko u noć.Sada toga nema i mislim da ćemo psihički više pući nego kad su nas zasipali bombama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља